Ima ljudi koje niko neće. Ima pesama koje niko ne voli. I ima trenutaka koje ljudi ne prihvataju. Imaju vremena i čekaju neke druge, lepšije i korisnije.
Nekako je nelagodno nelogično i fenomenalno biti istovremeno naivan i lukav. A nekada smo jedni drugima činili lepe stvari onako, iz nekog entuzijazma. Smišljali svašta i trošili se jedni na druge. Danas je medjutim, san svakog dobrog štosa da postane reklama za koka kolu ili makar, eventualno, za neku uvoznu kaku od kozmetike. Fazoni se čuvaju i ne troše na svakog.
Tako se na djubrištu može naći lepih stvari. Ima lepih štosova, ima finih ljudi. To je ono što nije moglo da se proda, ne mora da znači da je loše. Da je loše, ja ne bih pričao o tome i ne bih pravio ovoliki uvod za Zdravkovu pesmu. Nije baš neka, ali znam lošije pesme koje su bolje prošle. Da ih ne imenujem sada, možete mi samo verovati na reč.
Nije se svidela Adrijani. Ona je zamišljala da ako joj neko napiše pesmu da će ona nekakva drugačija da bude. Ovakva joj ne odgovara, ne uklapa joj se. Zdravko je u bolnici. Adrijanu sam sreo ispred McDonaldsa. Sprema se da ide na more s nekim tipom koji bi trebalo da joj postane dečko. Nisam ni ja razumeo, idu nekako odvojeno, a zajedno. Mnogo je lepo pričala o Zdravku, mnogo ga ceni i pitala je kako je i šta radi. Rekoh dobro je, radi.
pet je do dvanaest
na stanici u brdjevcima
i pada snegneki su vozovi davno prošli
neki će doći ko zna kad
i ko zna gdemi sedimo i čekamo
čekamo da se dogodi ono
zbog čega se posle neće desiti nešto
što se ionako desilo ne bičekamo, vrebamo, slušamo okolo
u oči se ne gledamo
nemamo vremena jer čekamočekamo jedno na drugo
a čekamo i nešto treće
čekamo i da ono što nije postane ono što jeste
i čekamo sve ono što se čekati može
i što što će biti moždasedimo i čekamo
na stanici u brdjevcima
je dvanaest i petnaest
još pada onaj snegneki su vozovi valjda prošli
neki bi trebalo da stignu
negdečekamo
Te pesme koje niko nece i te ljude koje niko ne voli, i te misli koje svi odbacuju i traze nesto jednostavnije, obicno u sebi nose dubinu koja nije mediokritetska. Jer ruku na srce mediokritete svi vole, svi razumeju.
Biti poseban – zar je to lako? Pesma o cekanju – super narocito sto je kontroverzna. Bravo za pesnika.
Ovo prosto nije tacno!
Moguce, ustvari sigurno, to su ljudi koji nikog nece, a zasto – to je pitanje za njih ili nekog ko se time ozbiljno bavi.
Kao pesma – ok.
entuzijazam?! ko? sta? kako? zasto?
sta znaci rec ‘entuzijazam’ i na sta se misli ovde kad se pominje?
:)))