Nije baš neki, a nisam ni ja – ako ćemo pošteno. I nekad se pitam dal’ sam joj gazda ili rob. Ili njena igračka? Bilo kako bilo, na ovoj strani ćemo malo o kućnim ljubimcima, papagajima:
AboutMyPapagay
Dakle, radi se tridesetak santimetara dugačkom stvorenjcu sačinjenom od 150 grama perja i jos ponečeg. Ono služi da ga imaš, da mu služis i da čistiš za njim.
Ovaj moj primerak je nimfa i zovem je Mikica. Latinski se zove Nymphicus hollandicus, ali ne verujem da je ona toga svesna. Inace, moja mama je zove ‘нимфик холандигуз‘. A ako na Mreži tražite informacije o njima, na engleskom govornom području ovu vrstu kokoši zovu cockatiel.
Ja lično ne znam neki pouzdan način kojim bi se mogao odrediti pol kod nimfe, a naslušao sam se raznih teorija o tome šta je ova moja, jooooj… I jedni mi kazu jedno, a drugi drugo – i sreća moja da trećeg nema. I tako je moja Mikica petnaest dana bila muško, a petnaest žensko, sve dok nisam rešio da je opredelim. I razmišljam ja tako, i razmišljam, i na kraju rekoh – Žensko je i tačka! Tako ume stručno da me iznervira da nema šanse da je muško.
Najvažnija stvar koju morate da znate ako imate papagaja, je da ne smete da mu dajete svašta da jede i da morate da ga čuvate od promaje.
Ishrana. – Najbolje je da ne eksperimentišete sa jelovnikom Vaše ptičice jer to lako može da bude fatalno po nju. Ona će da jede hleb ako joj omogućite, ali će joj se on, kažu, zgrudvati u stomaku i neće moći da ga iskaki i vrlo lako može da ugine. Ne hranite je hlebom! Hranite je hranom za nimfe i onim stvarima za koje ste sigurni da sme da jede. Ja ovoj mojoj ponekad dajem voće, šargarepicu, kuvano jaje…
Promaja. – Čuvajte je od promaje! I to može da bude fatalno!
Ima još! Mnogi ljudi vide papagaja i dopadne im se kako je sladak, pa umiljat, pa ovo, pa ono, pa kupe papagaja sebi ili nekome na poklon, ne razmišljajuci da li je to uopšte racionalan cin – da tako kažemo. Jer papagaj nije samo ona slatka ‘tičica koju vidimo u kavezu kod nekog zaljubljenika – imajmo na umu da kad odemo taj neko ostaje da bije bitku sa svojim ljubimcem. Mora da mu menja vodu i hranu svaki dan, perje leti po celom stanu, iz kaveza stalno ispadaju semenke, ptica ne sme da se ostavlja više dana sama… Zamisli, rano jutro, pola deset, a ‘tičica utripovala proleće – pazi, govorimo o nekih 110 deciBela. Šta pisac hoce da kaže: razmisli šta će da bude kad kupiš sebi papagaja, pa se pokaješ ili ga kupiš nekome kome ne bi trebalo.
Pomenimo i to da su žene poznate kao Papagaj Eliminatori. Tata je ispao frajer – kupio je deci kavez i pticu, deca su dobila igračku, a mama će da usisava perje i semenke, da menja hranu i vodu, pere kavez, trpi kreštanje… Sve dok se u njoj ne probudi ono animalno žensko. A znamo kakve su žene prema onima koje žele da eliminisu… Neke ga jednostavno otruju – daju mu da jede ono što ne bi smeo. Neke otvore kavez da papagaj izleti – to su malo manje izgubljeni slučajevi, mada se svodi na isto, jer ga šalju u smrt. Šanse da preživi su mizerne. Ne raspolažem statistikama po tom pitanju, ali svi mi smo mnogo više puta čuli da je nekom pobegla ptica, nego da je neko uhvatio pticu.
Mislim da nije potrebno da vas upozoravam kakve zvrčke klinci mogu da naprave jadnoj maloj bespomoćnoj ptičici. Ali mislim i da izvestan broj ljudi greši po tom pitanju – čini mi se da bi deca trebalo da kućnog ljubimca dožive i kao obavezu. Dakle, ne samo kao nešto što su dobili na poklon, ne samo kao nešto sto ih zabavlja, vec i kao nešto o čemu moraju da se brinu.
Pripitomljavanje papagaja. – Koliko sam ja primetio papagaji su obično projektovani tako da budu tvrdoglaviji od svog gazde. Evo moj slučaj, naprimer. Dugo sam pokušavao da se približim ovoj mojoj i tek kad sam shvatio da ja to ne znam i skoro odustao – sletela mi je na rame.
Ako imate dve ptice – najverovatnije nećete moći da pripitomite nijednu. Ptici je druga ptica ptičuljastija od čoveka, te se tako, ipak, i ugleda na drugu pticu, a ne na onog ko je hrani, poji, čisti, trpi, voli, psuje majku… Pripitomljenost ptice je delimično i rezultat njene potrebe da živi u zajednici i oponaša nekog, te ćete tako primetiti da kad postavite tanjire da ručate – i ptičica sidje do hranilice i počinje da kljucka…
Kažu da se ptica najbolje pripitomi ako Vam jede iz ruke. To znači da mozete koristiti onaj trenutak kada treba da je nahranite, kada je njena posuda sa hranom prazna. Sipajte malo hrane sebi u ruku i polako je prinosite prema ptici uz maksimalno strpljenje. Ptica koja je u kavezu najčešće vrlo burno reaguje na takav Vaš gest i može da se povredi.
Dakle, ako ruku sa hranom gurnete u kavez, najverovatnije će ptica početi da mahnita. Zato bi bilo bolje da ovakav zahvat izvodite ako puštate pticu da se šetka po kući i, podrazumeva se, ako umete da je vratite u kavez. Dakle, sipamo malo hrane u ruku i ruku približimo SVOME TELU (tako nešto oko 25 cm ispred pupka, naprimer).
Onda se, u tom položaju, polaaako primičemo ptičurini, držeci ruku sa hranom na istoj udaljenosti od pupka svoga, sve do onog trenutka kad ptica počne da uzmiče. E, tad, pre nego ona zbriše, zastajemo i prelazimo na fazu B: polaaako i istovremeno odmičemo telo svoje belo, a primičemo ruku sa hranom ka ptici, znači – odmičemo ruku od našeg pupka, sve dok joj hrana ne bude u domašaju kljuna. Eh, pokušaću jednom da skiciram ovo, mnogo je komplikovano…
Treba biti uporan i čekati da ona počne da jede. Dok to čekate, hrabrite je i tepajte joj nežnim glasom, a ako imate bariton – onda slobodno možete da ćutite (ili joj dajte to napismeno). Sledeći put ce možda da stavi jednu svoju nogicu na vas prst, a vi je hrabrite i nežno joj pričajte. Kad sa obe noge stane na ruku i jede – ukebali ste je! Pala je na Vaš šarm! Ha – još jedna recka!…
Imati ptičicu je lepo ako Vam se svidja da imate ptičicu. Ima lepih trenutaka. Neki put je naporno. Nekad je i strašno.
Sećam se kad smo sneli prvo jaje. Tri veterinara, Mikica i ja. Oko pet dana je pokušavala da snese to jaje. Nije mogla ni da kaki normalno zbog njega. Kad ga je izbacila iz sebe, oporavljala se dva dana. Jaje je dugacko 24.8 mm, a siroko 19.9 mm i mislim da ćemo ga se sećati i kad se načisto osuši i kada ga bacimo…
I setićemo se valjda i gospodina Branka, veterinara 011/785-975, koji nije štedeo vreme i reči da nam pojasni u kakvoj se situaciji nalazimo i sta nam je činiti – a šta ne.