Planiranje porodice

Istorija kontracepcije je dugačka, ali je kontrola plodnosti još značajnija u modernom društvu. Kod svake žene koja očekuje da ima samo jedno ili dva deteta najviše vremena protekne u nastojanju da se izbegne trudnoća. Efikasna kontrola reprodukcije neophodna je kako bi žena imala mogućnost da ispuni lične ciljeve pre trudnoće.

Kontracepcija i rizici koje ona nosi

Kada su u pitanju i pojedinac i cela planeta, reproduktivno zdravlje podrazumeva pažljivu upotrebu efikasnih sredstava da se spreče i trudnoća i polno prenosive bolesti. Od puberteta pa do perioda pred menopauzu, žene su suočene sa brigom oko trudnoće i njenim izbegavanjem: jedine mogućnosti su seksualna apstinencija, kontracepcija ili trudnoća. U planiranju porodice lekar ima važnu ulogu. On je taj koji nudi metode kontracepcije, teorijski objašnjava značaj kontraceptivnih metoda i način korišćenja raznih kontraceptivnih sredstava. Sa medicinskog stanovišta, u planiranje porodice, sa jedne strane spada primena metode za sprečavanje začeća – kontracepcije, a sa druge strane primena svih mera preduzetih u cilju ispitivanja i lečenja smanjene plodnosti, uključujući i sve metode asistirane reprodukcije.

Kontracepcija

Kontracepcija je sprečavanje začeća i trudnoće. Obuhvata sva sredstva i metode kojima se u odredjenom trenutku, a svakako pre implantacije blastociste, zaustavlja prirodni proces reprodukcije.

Idealno kontraceptivno sredstvo u potpunosti treba da bude sigurno, neškodljivo za korisnike i njihovo potomstvo, jeftino, estetski i funkcionalno prihvatljivo za upotrebu, i reverzibilno i neupadljivo prilikom odnosa. Mora se, medutim, reći da ni do dana današnjeg nije pronadjeno takvo, idealno kontraceptivno sredstvo. To je i razlog postojanja veoma širokog izbora kontraceptivnih sredstava i metoda, kako bi na taj način svaki par pronašao najbolje i najprihvatljivije rešenje za sebe.

Današnja kontraceptivna sredstva i metode jesu:

• prirodne metode kontracepcije
• mehanička kontracepcija
• hormonska kontracepcija
• intrauterina kontracepcija
• postkoitalna kontracepcija
• sterilizacija

Kontraceptivna sredstva i metode možemo podeliti prema:

korisniku

u zavisnosti od toga da li ih koriste žene ili muškarci

načinu delovanja

prirodna, mehanička, hemijska i biološka

načinu upotrebe

opšta i lokalna

trajanju upotrebe

privremena i trajna

Sve ove metode, osim sterilizacije, privremene su.

Najbolji pokazatelj kvantiteta neplaniranih trudnoća jeste prisutnost izazvanih abortusa. Srazmeran broj abortusa u odnosu na starost pacijentkinja pokazuje da je primena abortusa veća medju najmladjom populacijom, a manja kod žena u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama.

Efikasnost kontracepcije

Faktori koji utiču na to da li će doći do trudnoće obuhvataju plodnost oba partnera, tempiranje snošaja u odnosu na vreme ovulacije, korišćeno sredstvo kontracepcije, suštinsku efikasnost tog kontraceptivnog sredstva, kao i njegovu ispravnu upotrebu. U proceni efikasnosti nekog kontraceptivnog sredstva treba razlikovati grešku metoda od greške pacijenta. Greška koju pacijent napravi prilikom upotrebe nekog kontraceptivnog sredstva (npr. zaboravi da uzme tabletu odredjenog dana) jeste razlog za nastajanje neželjene trudnoće.

Prekidanje snošaja je najmanje efikasna metoda. Kao odlična su se, medjutim, pokazala hormonska kontraceptivna sredstva. Intrauterini uložak (IUD) se proporučuje osobama sa slabijom motivacijom i lošijim ličnim stavom prema kontracepciji. Kod seksualno aktivnih i motivisanih osoba treba preporučiti upotrebu oralne kontracepcije.

Indikacije za korišćenje kontracepcije:

Personalne indikacije

Ovde se ubrajaju želje pojedinca da uopšte nema dece, da ne želi decu u doglednom periodu ili ne želi da mu se desi sledeća neplanirana trudnoća.

Socijalnoekonomske indikacije

U razvijenim društvima postoji svest o potrebi organizovanja radjanja. Takav pristup dovodi do porasta standarda života same porodice i celog društva. Nasuprot ovakvim društvima, postoje i ona u kojima se uopšte ne vodi populaciona politika i gde se enormni priraštaj javlja kao činilac koji ugrožava opšti standard te zajednice.

Medicinske indikacije

Obuhvataju postojanje bolesti na koju bi ostajanje u drugom stanju imalo negativan uticaj. Najčešće se radi o kardiološkim oboljenjima, dijabetesu, bolesti tiroidne žlezde, bubrežnim oboljenjima.

Oralna kontracepcija (OC) može se podeliti na dve grupe:

• kombinovana terapija koja u istoj tableti obuhvata oba steroida: estrogeni progesteron
• progesteron pojedinačno kao terapija – sadrži male doze progestina koji se uzima svakodnevno, ali bez dodatka estrogena.

Sekvencionalni tip oralne kontracepcije, zbog neželjenih efekata, više se ne koristi, a korišćen je posle dvonedeljne upotrebe estrogena, tako što je u sledećoj nedelji dodavana kombinacija estrogen-progestin.

Bifazne kontraceptivne tablete sadrže stalnu dozu estrogena (30 ng) kombinovanu sa malom dozom progestina (0,15 mg) tokom prvih deset dana, dok se ostalih 11 dana dozira veća doza progestina (1 mg).

Trifazne kontraceptivne tablete u sebi imaju fiksnu dozu estrogena i promenljive doze progestina, ali mogu imati različite doze i estrogena i progestina.

Uticaj na metabolizam i bezbednost

Oralni kontraceptivi imaju uticaj na krvni pritisak koji je povezan sa dozom. Sa pilulama visoke doze i do 5% pacijenata moglo je da očekuje da ima hipertenziju i to iznad 140/90. Veruje se da do ovoga dolazi usled estrogen-izazvanog povećanja u renin supstratu kod podložnih osoba. Aktuelne kontraceptivne pilule sa niskom dozom imaju minimalan uticaj na krvni pritisak, ali se kontrola krvnog pritiska i dalje savetuje što češće, kako bi se otkrila povremena idiosinkratička reakcija.

Oralna kontracepcija se dovodi u vezu sa benignim adenomima jetre. Ovi hormonski, brzoreagujući tumori mogu da prouzrokuju ozbiljna oštećenja. Oni se obično javljaju kod prekida upotrebe OC: rizik je, dakle, povezan sa dužom upotrebom. Postoji jaka veza izmedju hepatocelularnih adenoma, ali na sreću, tumori se retko javljaju: 30 slučajeva na 1.000.000 korisnika godišnje. Novije, niže doze proizvoda su sigurnije. Mali porast oboljenja od karcinoma zabeležen je u Engleskoj, bez obzira na dugogodišnju upotrebu OC kod žena koje godinama imaju reproduktivnu sposobnost.

Pretpostavlja se da postoji slaba povezanost izmedju OC i cervikalnog karcinoma. Važni faktori rizika jesu rano stupanje u seksualne odnose i izloženost papiloma virusu. Žene koje koriste OC obično se upuštaju u seksualne odnose ranije, nego što to čine žene koje ne koriste OC i češće menjaju partnere. Pošto kontracepcija putem "barijere" smanjuje rizik od cervikalnog karcinoma, upotreba alternativnih sredstava kontracepcije može dovesti do poteškoća u uspostavljanju prave procene – adenokarcinomi cerviksa su retki, ali se tako lako ne otkrivaju uz ostale promene – kontrolom cervikalne citologije, tako da je broj ovog oboljenja u porastu.

Muški kondomi

To su sredstva najčešće napravljena od lateks gume i služe da spreče i zaustave prodiranje semene tečnosti u vaginu. Donedavno, kondomi su pravljeni sa relativno čvrstim zidom (0.0065-0.085 mm), kako bi se sprečilo njihovo pucanje. Japanski kondomi koji su tanki i do 0,02 mm dostupni su sada u celom svetu. Izbor kondoma je stvar ličnog izbora. Kondom se koristi tako što se, kao navlaka, stavlja preko penisa koji je u erekciji, pre započinjanja odnosa i koristi se u toku odnosa. Kondomi, prethodno namazani spermicidom nonoxynol-9, efikasniji su od onih bez spermicida. Rizik od pucanja kondoma iznosi oko 3% i veruje se da je usko povezan sa trenjem. Lateks kondomi, kao i druge metode kontracepcije, umanjuju rizik od seksualno prenosivih bolesti (SPB): gonoreje, ureoplazme i bolesti upale karlice. Takodje, njihove posledice su smanjene sa stalnom upotrebom kondoma. In vitro testirani Chlamidya trachomatis, herpes tipa 2, HIV i hepatitis B ne prodiru kroz lateks kondome.

Dodatna zaštita se obezbedjuje spermicidom nonoxynol-9. Kondomi igraju veliku ulogu u dodatnoj zaštiti partnera HIV zaraženih osoba. Stalna upotreba kondoma pruža veću zaštitu od neredovne upotrebe. Proučavanjem HIV negativnih žena sa visokim rizikom koje su koristile i kondome i spermicidne supozitorije nonoxynol-9, došlo se do saznanja o visokom stepenu zaštite od prenosa HIV-a. Vaginalni spermicid treba da se koristi kao dodatak kondomima, kada je zaštita od infekcije osnovna briga. Kondomi donekle pružaju i zaštitu od cervikalne neoplazije. Tokom jednog proučavanja, mogući rizik od ozbiljne displazije medju korisnicima kondoma ili dijafragme bio je 0,4 u intervalu od 5-9 godina korišćenja i samo 0,2 kada su sredstva zaštite korišćena 10 ili više godina, što je 60-80% manje.

Ženski kondom

Na tržištu postoje tri tipa kondoma za žene. Prvi tip se unosi prilikom odnosa putem penisa, dok se drugi tip unosi pomoću tampona kao aplikatora pre početka odnosa, i treći tip koji je sličan dijafragmi i ima dva prstena, jedan koji je fleksibilniji i služi za grlić, a drugi koji je spoljnji i manje fleksibilni prsten. Analize govore da preciznim korišćenjem ovih sredstava stopa trudnoće iznosi samo 2,6%. Kolposkopska ispitivanja nad ženama koje koriste ženske kondome nisu pokazala znakove traume i u ovim slučajevima bakterijska flora ostaje nepromenjena.

Dijafragma

Dijafragma se sastoji od kružne spirale pokrivene finom lateks gumom (slika 2). Postoji nekoliko tipova dijafragme odredjenih na osnovu ruba spirale: ravne, savijene i lučne. Prilikom stavljanja, savijena i ravna dijafragma postaju ravne i ovalne usled pritiska (kompresije). Kada su pritisnute, lučne dijafragme formiraju oblik luka ili polumeseca: prave se u dimenzijama od 50-105 mm, sa rasponom od 2,5-5 mm izmedju jednog i drugog broja. Prosečan broj koji se najviše koristi jeste 60-85 mm. Dijafragma treba da se koristi u kombinaciji sa spermicidom. Medjutim, jedna studija je pokazala da su žene koje su nosile dijafragmu stalno, vadile je, prale i ponovo stavljale svakog dana, bez upotrebe spermicida, pokazale manju stopu trudnoće od žena koje su je koristile na konvencionalan način uz spermicide, samo kada je to bilo potrebno

Upotreba dijafragme, posebno produžena upotreba tokom mnogobrojnih snošaja, povećava rizik od infekcije bešike. Dijafragme manje veličine, dijafragme širokog „poklopca” ili cervikalne dijafragme mogu da se koriste ukoliko problem predstavlja cistitis koji se ponavlja, iako taj problem može da se odnosi ne samo na mehaničke opstrukcije, već i na promene u vaginalnoj flori prouzrokovane spermicidima.

Vaginalna spermicidna sredstva

Vaginalni spermicidi kombinuju spermicidne hemikalije ili nonoxynol-9 ili octosynol sa osnovom kreme, gela, aerosol pene, penušavih tableta, filma ili supozitorija. Spermicidi su nejonizirajući deterdženti koji deluju na površinu i imobilišu spermu. U simuliranom snošaju, pod laboratorijskim uslovima, aerosol pena obezbedjuje brzo širenje kroz vaginu i pruža najbolju zaštitu. Gelovi i supozitoriji koji se tope pružaju slabo širenje. Sami spermicidi su mnogo manje efikasni od kondoma ili dijafragme sa spermicidom. Nonoxynol-9 se ne apsorbuje iz vagine i prilikom nekoliko obimnih studija nije otkriven veći rizik od pobačaja, male težine novorodjenčeta ili deformiteta kod korisnika spermicida, nego što je to slučaj kod drugih žena. Nonoxynol-9 je toksičan za laktobacile koji se normalno nalaze u vagini. Žene koje redovno koriste spermicide imaju povećanu količinu bakterije Escherihie coli i mogu biti predisponirane za pojavu E. coli u urinu posle snošaja.

Više informacija mogu se dobiti u ordinaciji „Dinulović„, Stahinjića Bana 65, telefon 011/2631-584, web sajt: www.dinulovic.com.