Infekcije urinarnog trakta

Infekcije su znak kolonizacije mikroorganizama u mokraći. Normalni bubrezi izlučuju sterilan urin, protok urina, veća količina, kiseli PH su odbrambeni mehanizmi od infekcije. Mikrobiološki kriterijumi za postojanje infekcije je nalaz signifikantnog broja bakterija u urinu, preko 100.000 iz srednjeg mlaza.

Najčešći uzročnici su gram negativne bakterije koje su obično stanovnici creva, najčešća je Escherichia colli – nekada je prisutna i mešovita flora, a od gljivica najčešće je prisutna Candida. Infekcija najčešće nastupa ascendentno, kod žena je to olakšano jer je uretra kratka i nema odbrambene osobine, a polni odnos i trudnoća pogoduju infekciji. U muškaraca zbog duge uretre, prostatičnog sekreta koji je baktericidan teže u mladosti dolazi do infekcije, ona je sa starenjem češća jer dolazi do uvećavanja prostate. Infekcije mogu da recidiviraju što je znak da je pokušaj lečenja neuspeo ili može doći do reinfekcije drugim bakterijama što se javlja 7 do 10 dana po završetku Th.

Cistitis – zapaljenje mokraćne bešike

Infekcija bešike je jedna od najčešćih. Simptomi su često mokrenje, peckanje, bol pri mokrenju, noćno mokrenje, osećaj lošeg pražnjenja bešike. Dijagnoza se postavlja pregledom urina i UK, a na osnovu dobijenog antibiograma se daje odgovarajuća terapija i savetuje veće unošenje tečnosti.

Uretritis – zapaljenje uretre

Najčešći uzročnik je Chlamidia t. do 50%, potom Ureaplasma u. I Micoplasma h. Gonokok, Trihomonas, herpes virusi. Od simptoma su prisutni sekrecija iz uretre i peckanje. Za dijagnozu treba uzeti bris uretre, a materijal se uzima bar 3 sata posle mokrenja. Chlamidia, Ureaplasma i micoplasma zbog zapaljenja semevoda mogu dovesti do steriliteta, pa su pravovremena dijagnostika i terapija od bitnog značaja za prevenciju komplikacija.

Prostatitis – zapaljenje prostate

Infekcije mokraćnih puteva mogu biti udružene sa upalom prostate, bol u preponama, problemi sa mokrenjem su česti simptomi. Na osnovu pregleda sekreta prostate, spermograma, spermokulture postavljamo dijagnozu bakterijskog ili nebakterijskog prostatitisa, hroničnog pelvičnog bolnog sindroma (CPPS).

Pijelonefritis – zapaljenje bubrega i bubrežnih čašica

Označava infekciju gornjeg urinarnog trakta sa groznicom, temperaturom, bolom u leđima, problemima sa mokrenjem. Za dijagnozu potrebno je uraditi laboratorijske analize u kompletu, EHO pregled urotrakta, nekada i rentgensko snimanje. Sa lečenjem treba započeti odmah po prepoznavanju stanja.

Hronične infekcije urinarnog trakta

Ove infekcije mogu dovesti do trajnog oštećenja funkcije, pojave hipertenzije. Lečenje je dugotrajno, u većini slučajeva se svede na ublažavanje simptoma.

KALKULOZA UROTRAKTA

Kalkuloza urotrakta je veoma rasprostranjena bolest od koje tri puta češće oboljevaju muškarci. To je grupa metaboličkih i endokrinoloških poremećaja koji usled promena u urotraktu dovode do nastanka kamena. Kalkulusi se razlikuju po hemijskom sastavu, a od toga zavisi i boja kamena. Za nastanak kalkulusa bitna su nasledna, rasna, familijarna svojstva, pol, uzrast, klimatski uticaji, ishrana, unošenje tečnosti, zanimanje, a sekundarna kalkuloza ima u osnovi hroničnu urinarnu infekciju. Mehanizam stvaranja kalkulusa je složen. Najznačajniji simptomi su bol (kolika), iznenadan, jak, oštar, pojava krvi u mokraći – hematurija, poremećaji mokrenja – često, otežano, bolno, nagoni na mokrenje. Dijagnoza zahteva laboratorijska, ultrazvučna i rentgenološka ispitivanja.

Nefrolitijaza – kamen u bubregu

Danas uz pomoć savremenih EHO aparata kojim raspolaže naša ordinacija, moguća je brza dijagnostika, a ESWL aparatima za razbijanje kamena značajno je smanjen broj operativnih rešavanja kalkuloze.

Ureterolitijaza – kamen u ureteru

Retko primarno nastaje, najčešće nastaje eliminacijom iz bubrega, pri tom zastaje na mestima gde je ureter urodjeno uzak. Dugim stajanjem se uvećava, usled taloženja soli, a i dovodi do brojnih komplikacija na urotraktu. Metode dijagnostike su EHO urotrakta, Rtg, IVU, laboratorijske analize. Terapije može biti endoskopska, ESWL, operativna, što zavisi od lokalizacije kamena i od konsekutivnih komplikacija.

Cistolitijaza – kamen u mokraćnoj bešici

Kamen u bešici je jedna od najstarijih poznatih bolesti u medicini. Nastaje iz više razloga, najčešće kod muškaraca i to zbog uvećanja prostate, suženja vrata bešike, suženja uretre, smetnji kod oticanja urina, infekcije. Praćen je bolom, čestim mokrenjem, peckanjem, prisustvom krvi u urinu. Dijagnoza se brzo postavlja EHO pregled i Rtg snimkom. Razbijanje je najčešće endoskopski, ili se vrše operacije sa otklanjanjem uzroka nastanka kamena.

BPH, benigna hiperplazija prostate – benigno uvećanje prostate

Oboljenje koje se javlja u starosti, sa velikom učestalošću i dovodi do smetnji u oticanju urina. Smetnje u protoku mokraće ne koreliraju usko sa veličinom prostate. Bešika vremenom trpi, kapacitet se povećava, pritisak iz bešike može da se prenese na gore ka bubrezima. Ukoliko proces kompresije odozdo traje dugo dolazi i do oštećenja funkcije bubrega. Tipični simptomi su opstruktivni – otežano mokrenje, tanak mlaz, napinjanje, osećaj loše ispražnjenosti nakon mokrenja i iritativni – često mokrenje, hitni pozivi na mokrenje, noćno mokrenje. Za postavljanje dijagnoze potreban je EHO pregled prostate, TRUS prostate, rektalni tuše, PSA f/T. Redovne kontrole muškaraca nakon pedesete godine života su obavezne. Terapija može biti medikamentozna i hirurška.

Carcinom prostate

Karcinom prostate je neoplazma koja spada u tri najčešće i jedan je od bitnih problema sa kojim se sreće muška populacija posle pedeset godina života. Retko pre. Uz pomoć savremene medicine sa produženjem prosečne dužine života beleži se porast broja obolelih. Učestalost ovog oboljenja je najveća kod afroamerikanaca dva puta češće nego kod belaca, a najmanje oboljeva žuta rasa.

U faktore rizika spadaju nasleđe, ishrana – puno životinjskih masti, manjak vitamina A, C, E i D, selena, zatim profesija – izlaganje teškim metalima, posebno kadmijumu, kao i zračenje. Simptomi su slični kao i kod benignog uvećanja prostate. Najčešće neobjašnjivi "reumatski bolovi", išijas kod muškaraca posle pedesete godine treba da pobudi sumnju na ovu bolest. Dijagnozu postavljamo laboratorijskim analizama, PSA f/T, EHO abdomena i urotrakta, rektalnim pregledom, TRUS-om prostate i na kraju definitivno potvrđujemo TRUS biopsijom prostate. U zavisnosti od stadijuma bolesti lečenje se razlikuje, operativno, zračno i medikamentozno – hormonska terapija.

Više informacija o infekciji urinarnog trakta mogu se dobiti u ordinaciji „Dinulović„, Stahinjića Bana 65, telefon 011/2631-584, web sajt: www.dinulovic.com.

Autor ovog članka je Dr.Petar Jockić, urolog.