Fo, fo – folirancija

Ko je to umro pa su razne spodobe i ljigavci postali dušebrižni borci za ljudska prava i toleranciju? Da li ja nisam primećivao do sada koliko sam varvarin i bezbožnik, ili su samo „došli pitomi i oterali divlje“?

Naizgled, to je čisto foliranje, zamaskirali su tu ideju tolerancije kao neki njihov način da nam privuku pažnju i učestvuju tako u javnom životu, a zapravo time obavljaju sjajan posao, raščišćavaju i pripremaju ovo tržište.

Stealth propagandni rat u „hiruškim rukavicama“

Seća se li neko da je nekad nama ovde nedostajalo ljudskosti? Da li je to bilo onda kada su ljude odavde pakovali u vozove i vozili u logore? Ili je to bilo onda kada su smatrali da im se ne dopada režim i rešili da narodu poruše mostove, fabrike, televiziju, termoelektranu?

Ja se stvarno izvinjavam ako sam nehuman i ako sam krvnik, jer nisam primetio, ali sam primetio da me svakog dana ispiždjuju apelima da se uljudimo. Objašnjavaju mi da ne smem da sprovodim torturu nad svojom decom, da ne smem da se drogiram, da ne trgujem belim robljem, te da bi bilo lepo s moje strane da poželim da i komšiji krava bude živa i zdrava.

Šta mene briga za kojekakve krave? I ne sećam se da sam se kojoj zamerio, da budem iskren. A da li je moguće da smo se svi mi kao nacija zamerili celom kravljem rodu, pa nam zato ovo rade, to ne znam, ne razumem se u politiku.

Ono što znam je da su došli avioni, pobili ne znam koliko ljudi, povukli granicu unutar jedne države, doneli rezoluciju 1244 i sad ovde valjaju toleranciju, a odozdo valjaju drogu.

Ono što ne znam je kako će uspeti da nam uvale da naš seljak ne sme da gaji recimo jabuke ako nema dozvolu, pa ako uspe da je dobije onda neće smeti da napravi slatko od onih koje gaji, nego mora da kupi druge na pijaci.

Ono do čega se stiglo danas u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu je da je jako problematično ovde biti komunista, ali – peder nije, to je čak i cool. Dobili su svoje mitinge, a imaju i neki svoj Savez Pedera Jugoslavije. Ježim se od jednih i drugih, ali komunisti makar smeš da okreneš ledja na brzaka ako ga pratiš u retrovizoru, paziš čisto da ne zajaše nekog popa ili da ne mazne nešto.

Elem, ja sam bio ubedjen da je Dušanov zakonik i to što se na njegovom dvoru jelo viljuškom i nožem, deo i dokaz neke tradicije ovog naroda, ali oni koji su u to doba jeli ovce zajedno s vunom me malo zbunjuju – uporno mi prodajući priču o uključivanju u neku medjunarodnu zajednicu kao o nečemu što nas svrstava u civilizaciju.

Ima raznih paćenika. Čak ima ljudi koji namerno gledaju „Nacionalni dnevnik“. Tako da nije teško naći ni ljigavca, koji će svoje sugradjane javno da tretira kao varvare i kaure. I javno da izvrgava ruglu zemlju u kojoj je odrastao, odškolovao se, stekao neki društveni status i privilegije.

Ono što nema je posledica onog što se u narodu kaže „ma neću da se zameram“. Nema ko da ih pita kako su uspeli uopšte da sačuvaju glavu u takvoj zemlji i takvom narodu, toliko nehumanom i necivilizovanom i kako nisu uspeli toliko godina da pobegnu negde na slobodnu teritoriju medjunarodne zajednice i spase sebe od nas i naše netolerancije.