To je večita bitka dva koncepta – jednog po kome treba osmisliti taj interfejs nekako, i drugog po kome komanda na koju sam kliknuo treba da radi ono što sam poželeo u ovom trenutku. Vlasnici oba koncepta su najčešće u krivu, u praksi se ne podnose i nazivaju jedni druge raznim imenima.

Ali, mi smo kao civilizacija na jednom početku, na tački prelaska u virtuelno. Deo onoga što smo tretirali kao imaginarno, inženjeri čarobnjaci su uspeli da materijalizuju i sada imamo to nešto i zovemo ga „korisnički interfejs“, i nekada kada se sa njim suočimo – ne znamo šta da radimo.

Nevirtuelni svet je – nesavršen

Čini se da su lepše one realne stvari, one suprotne od virtuelnih: recimo, jul mesec, pola grada je negde na odmoru, sunce peče, haljine lepršaju ulicama. U nekoj agenciji u Beogradu, u kancelariji za računarom sedi jedan Dejan i žuri. Nema vremena da uživa u realnosti, već žuri da napiše jednu ponudu.

Nije baš zadovoljan platom i juče, dok je vlasniku objašnjavao da nema nameru da gubi vreme i da biva podcenjivan, nije puno birao reči (blago rečeno). Malo je ego pustio uvis bio, a… dobro, svi to rade, pa ako prodje – prodje.

Medjutim, hoće to u životu tako, da izvinete – kad je neko sreće „kurate“ loše. Juče je izigravao frajera i poslodavcu „spustio“ onako par „žešćih“, a danas, ako ne napiše ovu ponudu do jedan sat – moraće da se izvinjava i pravda. A ta dva, u ovoj firmi ne idu zajedno. Nikako!

Dvanaest sati je i četrdeset tri minuta, Dejan nema pojma da je trideset i jedan stepen celzijusa, sav se dao u suve činjenice kojima treba klijentu najpreciznije pojasniti opcije koje mu nudimo. Ovo ga jako zamara, informacione tehnologije mu nisu baš u malom prstu, on je završio poljoprivredu.

- Dano?

- Oj, Deki, dušo moja!

- Danče, šta je na cPanelu port 4643?

- Nije ništa, dragi moj prijatelju.

- Kako ništa?

- Lepo, ništa. cPanel i 4643 su ti dva sveta različita.

- Danice, nemoj me zezati.

- To je na Plesku, nije na cPanelu. Na cPanelu su ti 2082 i 2083, valjda.

Faktori i snalaženja

Sada je već dvanaest sati i četrdeset osam minuta.

Dejan gleda u svoju ponudu na osam strana i polako shvata da mu se dešava nešto što apsolutno ne želi da mu se desi. Oko pedeset puta je u ponudi pomenuo Plesk, i oko pedeset puta je pomenuo cPanel. I svih sto puta su bili pogrešni. Gde god je napisao Plesk, treba da piše cPanel.

I obrnuto.

Vreme prolazi, treba brzo sad to izmeniti i – šta ćemo sad? Idemo na „find replace“, naravno.

I onda je stao i shvatio da je u debelom sosu: ako sa „find replace“ zameni svaku reč „Plesk“ u „cPanel“ – ništa nije uradio. Jer onda će imati na svih tih sto mesta reč „cPanel“ i kako onda da nadje kojih pedeset „cPanel“ treba zameniti u „Plesk“?!

Dvanaest sati, pedeset četiri minuta

Jako loš trenutak da se bude očajan, i razmišlja o davanju, ili dobijanju otkaza.

I onda je ostavio sve i otišao do prozora.

A šta me briga, i ovo će proći nekako. Ma ako počne nešto… da mi „drobi“, odoh ja, naći ću drugi posao. Jer realno govoreći – ovo je stvarno maler nad malerima, osam strana ponude pogrešno ispisane i tu nema pomoći, ma koliko da si pametan.

I onda je zastao i upitao sebe: a šta bi jedan pametan čovek sad uradio. I zamislio se. I vratio se za računar.

Otvorio je „find replace“ i – uključio opciju „match case“.

I onda je svako pojavljivanje reči „Plesk“ zamenio rečju „CPANEL“.

Potom je svako pojavljivanje reči „cPanel“ zamenio rečju „PLESK“.

Potom je svako pojavljivanje reči „PLESK“ zamenio rečju „Plesk“.

I onda je svako pojavljivanje reči „CPANEL“ zamenio rečju „cPanel“.

I… onda se začuo dobro poznat glas.

- Dejane?! Pa jesi mi odštampao ono?

- Aco, ketridž je prazan, rek’o sam ti. Pa ne mogu ja menjam i punim ketridže ovde…

- Dano, gde je Zoki, jesi ga zvala?

- Ja mu zvonila, a njemu se da prostiš ne diže! Rekla sam Ani da pita i onog njenog.

- Danice, u rezervi moramo da imamo uvek jedan, rekao sam ti sto puta.

- Znam Aco, ali ne mogu da ga rodim sad, šta da mu radim.

- Ništa, uzmi Dekijevu ponudu i skokni do Branka isprintaj mi to hitno. Sutra – kupi novi štampač ili ketridž. Pa nismo se ovde okupili da se igramo, a?

I tako prodje jedan buran dan, a u tom danu jedan trenutak, nekima od nas – velik kao dan. To se valjda zove – faktor snalaženja.

Autori slika

Ville Miettinen http://www.flickr.com/people/wili/
crirez http://www.sxc.hu/profile/crirez

Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li je baš uvijek kvalitet taj presudni faktor koji potrošače opredijeli za uvezeni proizvod? Naime, niste li mnogo puta čuli kako neko u razgovoru kaže da je nešto kupio u inostranstvu, ili nešto kao: „znaš, koristim taj i taj proizvod“ pa navede stranog proizvodjača od čijih cijena vam se zavrti u glavi?! Čuli ste to, i vi i ja; nekako se kao a-priori smatra da je tudji proizvod bolji proizvod. Kad udjete u raspravu s osobom koja ima takve krute, a neargumentovane stavove, čućete široki dijapazon razloga od kojih će možda samo poneki, u datom slučaju, imati svoje istinsko opravdanje.

I nije problem kada se kupi nešto što je uvezeno, a znate da vaša zemlja to uopšte ne proizvodi, ne bavi se takvom grane privrede i sl. Problem nastaje onda kada kupite, na primjer, mliječne proizvode koji putuju do vas preko ko zna koliko granica i carina, a vi uredno u marketu prolazite kraj proizvoda koji su plod rada vaših ljudi, tu negdje u vašoj bližoj okolini.

Koliko smo kao gradjani slabo osviješteni, toliko aktuelni nosioci vlasti izgledaju nezainteresovani za domaćeg proizvodjača i domaćeg potrošača. Jasno je da bez sistemske podrške teško možemo stići do značajnog pomaka u ovoj oblasti. Pojedini zvaničnici država (koje neću nabrajati), na primjer, javno pozivaju gradjane da ljetuju u svojoj zemlji, javna obraćanja iskoriste kao svrsishodnu priliku i da se ukaže na kupovinu domaćih proizvoda, vlade donose uredbe o izgledu logotipa po kojem bi bio prepoznatljiv domaći proizvod, finansijski se potpomaže razvoj pojedinih oblasti kao što su rudarstvo, korištenje izvora prirodne mineralne vode, turizam, poljoprivreda, uzgoj stoke, prerada mlijeka i sl., pa onda to sve skupa upakuju u kvalitetnu, sveobuhvatnu kampanju, efektno osmišljenu i provedenu na način da je dostupna i razumljiva svakom gradjaninu.

Odlican.com: Volim te čokolada iz albuma Goran Aleksic

Ovo je proces koji traje, zahtijeva i stručne i finansijske resurse, ali je jedini put koji vodi ka sigurnom rezultatu. Angažman predstavnika vlasti na tom polju nužno mora biti podržan i od strane javnih radio-televizijskih servisa, privatnih medija, i štampanih i printanih, te javnih ličnosti svih profila, koji svojim imenom mogu skrenuti pažnju na značaj korištenja domaćih resursa i proizvoda. Začarani je to krug, u kojem svi nekako očekujemo da će onaj drugi, onaj do nas poduzeti prvi korak. A neće, izgleda… I zašto makar pojedinac, koji je iole svjestan značaja kupovine domaćeg proizvoda ne bi pustio svoj glas?! Mogući način angažmana može biti i preko udruženja potrošača, koje u svakom slučaju, ipak daje jednu širu podršku svojim predstavnicima u konkretnim postupcima. Takva udruženja mogu biti više nego dobar partner vlastima u provodjenju kampanje „Kupujmo domaće“. A naravno, najbolji mogući angažman svakog pojedinca jeste da njegova odluka da podrži kampanju ne ostane samo na deklarativnom nivou, već da se ona provede u praksi. To je cilj koji si trebamo postaviti.

O čemu razmišljamo kada kupujemo?

Svaki potrošač ima pravo da zna koji put prodje roba koja je uvezena. Koliko se često zapitamo da li je i u kakvim uslovima konkretni proizvod prošao laboratorijsku kontrolu? Je li ta laboratorija bila ovlaštena, akreditovana od strane svoje države da radi to što radi? Jesu li sirovi proizvodi prošli kontrolu i adekvatan put obrade da bi se koristili u krajnjem proizvodu? U kakvim se uslovima čuvao taj proizvod dok nije upućen prema našem skladištaru (uvozniku)? Koliko je koštala carina za uvezeni proizvod? Da li se u našoj zemlji izvršila kontrola uvezene hrane? U kakvoj laboratoriji? Da li pakovanje proizvoda odgovara u cjelosti primjenjivim standardima u datoj oblasti? Imate li dovoljno informacija da vam je sasvim jasno šta kupujete? Koje su energetske vrijednosti nekog proizvoda? Da li je datum pakovanja i rok upotrebe jasno i vidljivo naznačen? A cijena? Poredite li ju sa domaćim sličnim proizvodom? Ovo su samo neka od pitanja koja se logično nameću.

Foto: James Roberts, www.flickr.com/people/jimbob

Ako sam ja uvoznik, onda će svi odgovori koji prate ova pitanja biti svedeni manje više na finansijski aspekt. No, šta se dešava ako sam ja gradjanin, kupac, svakodnevni potrošač? Nije li neozbiljno sa naše strane potpuno ignorisati domaće proizvode, koji su proizvedeni na sasvim identičan način kao i oni tamo negdje, kontrolisani, adekvatno upakovani, s kraćim periodom distribuiranja, te na koncu kvalitetni kao što je i inostrani proizvod?

Poredjenja radi, odredjena istraživanja u zemljama okruženja pokazala su sljedeće: da kupovinom domaćeg proizvoda koji košta oko 10 eura, recimo, u zemlji ostaje oko osam eura, dok kupovinom stranog proizvoda s istom cijenom, u zemlji ostaje samo oko dva eura. Neka vam ovaj podatak zazvoni u glavi kad god se nadjete pred policama u marketima! Nije li dovoljno strašan sam po sebi da neće u vama potaknuti razmišljanje?! Kome mi to ostavljamo svoj novac? Nauštrb koga mi to našim ljudima oduzimamo radna mjesta? U čije ime mi to rasipamo svoje resurse? Na kraju, šta mi to kupujemo i koju poruku svojoj djeci šaljemo, koliko savjesno svoje roditeljstvo provodimo?

Zašto kampanja?

Sama činjenica da postoji potreba provodjenja kampanje „Kupujmo domaće“ je, za mene, vrlo poražavajuća. Poražavujuća za svako društvo koje ima potrebu za tim, rekla bih. Pomalo je apsurdno podsticati potrošače da kupuju svoje proizvode, valjda bi se logično to od nas trebalo očekivati. No, kako je apsolutna opasnost danas se oslanjati samo na logiku, bez objektivne i realne procjene stvarnog stanja stvari, to je onda nužno progovoriti, pisati, ulagati u kampanju „Kupujmo domaće“ i provoditi je na djelu.

Foto: Sandra Mora, www.flickr.com/people/ospohlminhas

Promocija u svakom dijelu ove priče je za početak obavezna: od kvaliteta i porijekla sirovine, preko procesa proizvodnje, do pakovanja, prodaje, korištenja i praćenja reakcije krajnjeg potrošača. Koliko god da nam trenutno izgleda da to iziskuje jako mnogo novca, prvi korak se mora napraviti makar sa nekom simboličnom sumom, pametno iskorištenom. Nesumnjivo je da će se to ulaganje u kampanju vratiti državi i njenim gradjanima vrlo skoro. I to ne samo u ovom finansijskom segmentu, nego će se manifestovati i u podignutoj svijesti društva o poštovanju svega što je njegovo, u poboljšanom kvalitetu života gradjana, do satisfakcije, koja nikako ne smije biti zaboravljena, a to je smanjenje nezaposlenosti i veći stepen iskorištenosti svih prirodnih resursa.

Napominjem da se uobičajeno smatra domaćim proizvodom svaki onaj proizvod u čijoj proizvodnji vrijednost uvoznih sirovina, repromaterijala i supstanci ne prelazi 49%. Takodje je važno imati u vidu kontinuirano poboljšanje kvaliteta domaćih proizvoda, jer na bazi provedene kampanje moguće je studiozno sagledati i prednosti i nedostatke domaćih proizvoda, i to onako kako ih potrošači vide. To će doprinijeti razvoju konkurencijskog tržišta, utemeljenog prvenstveno na kvalitetu, a proizvodjači, da bi ušli u tu igru, moraju povesti više brige oko certifikacije proizvoda i isticanja posebne oznake koja će naglašavati i promovisati domaći proizvod.

Čekajući jedni na druge, gradjani na vlast, vlast opet na gradjane nećemo promijeniti ništa. Nismo mi niti nesposobni, niti nestručni, kao što nismo ni nekakvo jalovo područje bez prirodnih kapaciteta da nam se eto, tek tako, inostrani proizvodi svakodnevno serviraju kao na pladnju. Naprotiv, potrebno je oživjeti ubjedjenje da mi jednako kao i drugi, ili pak i bolje, možemo raditi i proizvoditi kako za potrebe domaćeg tržišta, tako i za inostrano tržište; potrebno je afirmisati volju za ulaganjem u znanje i edukaciju sopstvenih kadrova, ulagati u proizvodnju sopstvenih proizvoda, odnosno time ulagati u sebe, sve nas, koji ćemo sutra biti zadovoljniji i bezbrižniji gradjani/potrošači.

Autor fotografije na naslovnoj strani: Jeremy Richardson, www.flickr.com/people/jaded

Čarli Klajn (Charley Kline) sa UCLA, sudent programer, je imao čast da bude prvi Internet korisnik i na svojoj koži oseti šta to konkretno znači.

Plan pionira Interneta je bio da se sa UCLA Sigma 7 računara uloguju na PDP koji se nalazi na SRI: „korisnik“ sa kalifornijskog univerziteta će kucati komandu „LOG“, a „administrator“ na stenfordskom računaru, kada primeti, otkucaće komandu „IN“ – da mu omogući pristup.

Kada je dogovor utanačen, uspostavili su paralelno telefonsku vezu i oko 22.30 stvar je krenula…

Čarli Klajn je otkucao slovo „L“. Sa Stenforda telefonom javljaju da je „stiglo“.

Potom je otkucao slovo „O“. Sa Stenforda su javili da je i ono „stiglo“.

Kada je Čarli Klajn otkucao „G“, na stenfordskom PDP računaru je – pao sistem.

Tako je izgledala prva Internet konekcija. U odredjenom smislu je bila neuspešna, jer plan nije uspeo i Čarli se nije ulogovao, ali to je prva komunikacija izmedju dva udaljena računara i samim tim taj dogadjaj predstavlja rodjenje Interneta kakvog ga znamo danas.

Oko sat vremena nakon ovog dogadjaja, procedura je ponovljena i u drugom pokušaju je bila uspešna. Ovoj mreži su se ubrzo pridružili univerziteti Santa Barbara i Juta, formiran je ARPANET – preteča Interneta.

Leonard Kleinrock, Youtube.com

Linkovi

• en.wikipedia.org/wiki/ARPANET
• Leonard Kleinrock
• The first Internet connection – Youtube video

Foto na naslovnoj strani

Jean Pierre Dalbera

Ako se osvrnemo na definicije temeljnih pojmova na kojima počiva cijeli sistem ljudskih prava, tada moramo ukazati na pokušaje da se ti pojmovi riječima iskažu što je moguće kvalitetnije i sveobuhvatnije. Pa bi tako osnovni pojmovi imali sljedeće značenje:

Sloboda

Zbog toga što je ljudska volja važan dio ljudskog dostojanstva. Prisila da se nešto uradi protiv naše volje ponižava ljudski duh.

Poštivanje drugih

Zato što nedostatak poštivanja prema nekome znači da se ne cijeni nečija individualnost i suštinsko dostojanstvo.

Nediskriminacija

Zato što jednakost u ljudskom dostojanstvu znači da mi ne trebamo suditi o ljudima na osnovu beznačajnih fizičkih (ili drugih) karakteristika.

Tolerancija

Zato što netolerancija ukazuje na nedostatak poštivanja razlika; a jednakost ne označava (isti) identitet i uniformnost.

Pravda

Zato što ljudi jednaki u svojoj ljudskosti zaslužuju pravično postupanje.

Odgovornost

Zato što poštivanje prava drugih zahtjeva odgovornost za nečije postupke.

Osnovni principi ljudskih prava

Na drugoj strani nam ostaju principi koji su ideja vodilja kako bi države širom svijeta mogle u svoje sisteme unijeti iste vrijednosti. Prema tim principima imamo neotuđivost, nedjeljivost, međuzavisnost i međusobnu povezanost, te na koncu univerzalnost ljudskih prava.

Da su ljudska prava neotuđiva znači da ih ne možete izgubiti, jer su povezana sa ljudskim postojanjem. Samo izuzetno može postojati ograničenje ili suspenzija. Naime, ako je osoba proglašena krivom za počinjenje određenog krivičnog djela – takvoj se osobi može oduzeti sloboda.

Da su ljudska prava nedjeljiva, međuzavisna i međusobno povezana znači da su različita ljudska prava suštinski povezana, te da se ne mogu posmatrati odvojeno jedna od drugih. Nečije uživanje jednog prava zavisi od uživanja mnogih drugih prava, i niti jedno pravo nije važnije od ostalih.

Da su ljudska prava univerzalna znači da se ona jednako primjenjuju na sve ljude svuda u svijetu, i bez vremenskog ograničenja. Svaki pojedinac ima pravo da uživa svoja ljudska prava bez obzira na rasu, boju, pol, jezik, religiju, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijano porijeklo, rođenje ili drugi status.

Pravo na život; zabrana mučenja; pravo na slobodu i sigurnost; nema kazne bez zakona (nullum crimen sine lege, nulla poena sine lege); pravo na pošteno suđenje; pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života; sloboda mišljenja, savjesti i vjeroispovijesti; sloboda izražavanja; sloboda okupljanja i udruživanja; pravo na brak; pravo na djelotvoran pravni lijek i zabrana diskriminacije i druga prava opisana su u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenim dodatnim protokolima, a proistekla upravo iz navedenih principa.

Foto: Mr Omega, www.flickr.com/people/mromega

Značaj čovjekove svijesti i volje u poštivanju ljudskih prava

Poštivanje navedenih prava zavisi prvenstveno od svijesti svakog čovjeka kao pojedinca. Kada smo naprijed rekli da nečije uživanje jednog prava zavisi od uživanja drugih prava, i da nijedno pravo nije važnije od drugih upravo smo aludirali na svijest svakog građanina. Sva pobrojana, kao i brojna druga prava čovjeka, ne može niko osporiti sve dotle dok njihovo poštivanje ne naruši prava neke druge osobe. Sloboda ne znači dakako tako široku slobodu koja će kršiti prava drugoga na život; sloboda izražavanja ne znači dakako pravo na klevetu niti pravo da bilo gdje, bilo javno ili privatno izjavite što vam volja bez osjećaja odgovornosti itd. Dakle, ljudska prava koliko god su apsolutna s moralnog stanovišta, nisu posve apsolutna sa stanovišta pozitivnog prava jer svako je pravo jedne osobe ograničeno pravom druge osobe.

Ono što treba da zaživi kao kolektivna svijest jeste da ljudska prava osnažuju pojedince i zajednicu u nastojanju da društvo doživi ostvarenje svih ljudskih prava. Jako važna je intencija da se sporovi rješavaju mirnim putem na osnovu vladavine prava, te u duhu ljudskih prava. Sporovi mogu nastati, i nažalost, realnost su jer, kao što smo rekli, ljudska prava mogu biti u sukobu jedna sa drugima; ona su ograničena pravima i slobodama drugih ili zahtijevima morala, javnog reda i opšteg blagostanja u društvu. Ali, to nas usmjerava ka zaključku da treba da radimo na razvijanju svijesti u pravcu korištenja svojih prava na način da se nikad ne zapostave i ista takva prava drugih, odnosno da se i prava drugih istinski ispoštuju. Znači da pojedinac ne smije da se zaustavi samo na toleranciji tuđih prava već da ide ka poštivanju istih u pravom smislu te riječi, svjesno i voljno.

Važno je naglasiti specifičnu ulogu obrazovanja, koja nikako ne bi smjela biti zanemarena. U tom smislu, nastavnik ili pedagog mogu promovisati odnose koji se zasnivaju na poštovanju i principima kao što su: dostojanstvo, sloboda, uzajamnost i sigurnost. Oni također mogu kroz svoj rad unijeti objašnjenja pravila ponašanja stavljajući ih u kontekst ljudskih prava. Nastavnici kroz obrazovanje mladih mogu objasniti i pravo na pristup informacijama i šta sve podrazumijeva sloboda izražavanja.

Foto: Aaron Brown, www.flickr.com/people/dietpoison

Ukoliko se djeci i mladima na adekvatan način i na vrijeme počne skretati pažnja na poštovanje drugog čovjeka, a sve kroz prizmu Univerzalne deklaracije i Evropske konvencije o ljudskim pravima, onda je za očekivati mnogo manji stepen kako maloljetničke delinkvencije, svakako i manji stepen teških kršenja ljudskih prava u svim oblicima, kasnije u njihovoj odrasloj dobi. Sve skupa vodi prema jednoj zajednici koja bi bila visokotolerantna, sa zdravim uslovima za suživot, čiji je stub zdrav i osvješten pojedinac.

Naravno, ne treba ispustiti iz vida činjenicu da su ljudska prava prevod prirodnih ljudskih prava u pozitivno pravo države. Ali, upravo poštivanjem ljudskih prava mogu biti proživljene vrijednosti koje ih temelje. Jednakopravnost se izražava poštivanjem svih članova društva. Uzajamnost je sama po sebi uključena u pojam jednakopravnosti. Obezbijediti svakome osjećaj sigurnosti, također je jako bitno. Ljudska prava proklamiraju svakome pravo na život i sigurnost. Svako ima pravo na zaštitu. Sigurnost je uslov koji omogućava ispunjavanje sloboda, a da se istovremeno ne ugrožava drugi.

Na koncu, vratiti povjerenje je onaj krajnje očekivani rezultat poštivanja prava drugih i korektnog i zadovoljavajućeg korištenja svojih. Ne zaboravite nikad da je važno sačuvati kako svoje, tako i tuđe dostojanstvo. „Dostojanstvo je lično osjećanje koje također svjedoči o priznavanju okruženja ili društva. Jedan dio sadržaja dolazi od samog pojedinca, svjesno ili nesvjesno, dok drugi pridaje značaj pažljivom slušanju drugih članova zajednice“.

Čovjek je kao ljudsko biće upućen na drugoga čovjeka. Svojim razvojem je dokazao da može prihvatiti brojna pravila koja će ga učiniti vrijednijim i dostojanstvenijim. Ponovo se vratimo na bonton. Možda će se nekome učiniti neprikladnim ovakvo poređenje, no u svojoj biti ono treba da apeluje na svijest i volju pojedinca. Kako smo usvojili određene preporuke ponašanja u javnosti, pri objedovanju, u poslu, u komunikaciji s ljudima tako isto možemo otići par koraka naprijed i svom ponašanju i gledanjima na život i ljude dati veću težinu, te svijesno činiti postupke koji će biti poštovanje sloboda, prava i dostojanstva drugih ljudi. Kako sami želimo biti poštovanja vrijedni, tako trebamo i drugima pružiti to zadovoljstvo. Budimo zajedno primjer da konvencija o ljudskim pravima nije samo proklamacija, već riječ kojoj smo svojim djelovanjem dali život, a svojim svakodnevnim ponašanjem pokazali da usvojene preporuke mogu biti istinski dio našeg bića.

Izvori

• Opšta deklaracija o ljudskim pravima
• Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
• Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
• Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
• Thomas Buergenthal: Međunarodna ljudska prava; Magistrat Sarajevo i Constitutional and Legislative Policy Institute (COLPI) Budapest, Sarajevo, 1998
• dr Vojin Dimitrijević, dr Milan Paunović i mr Vladimir Đerić, Ljudska prava – udžbenik, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2004
• D. Mrđenović: Temelji moderne demokratije – izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima, Beograd 1989;
• www.dadalos.org
• www.informator.rs
• www.independentzenica.com.ba/nastava

Međutim, šta se krije u pozadini teme? Kako bi se ozbiljnost i potreba poštivanja ljudskih prava sagledala u pravom svjetlu, nužno je upoznati se sa činjenicama o ljudskim pravima prihvaćenim po međunarodnom pravu kao i istorijskim razvojem koji im je prethodio.

Pravično pravo per se

Postojanje jednog pravičnog prava, pravičnog samog po sebi, prava koje je iznad pozitivnog (važećeg u jednoj državi) razmatralo se od antičkih sofista, Platona, Aristotela i dr. Raspravljalo se mnogo o izjavama poput one Senekine da “neka prava nisu zapisana ali su sigurnija od svih napisanih”. Ono što je suština ljudskih prava lijepo je sažeto u izjavi Ulpaniusa: „Iuris praecepta sunt heac: honeste  vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere“, u prevodu: „Pravo nalaže: živjeti časno, ne štetiti drugome, svakome dati što ono mu pripada.“

I tu dolazimo do svih dilema koje će se razvojem ljudskog društva nametnuti u kontekstu rasprave o pravima čovjeka. Zbir pravila po kojima se čovjek treba ponašati postoji. Ta su pravila u biti potekla od nadležnog zakonodavca ili međunarodne zajednice, i kao takva su snabdjevena sankcijama za kršenje istih; čime bi spadala u norme objektivnog prava. „U nekim jezicima za objektivno pravo postoji poseban izraz (engleski: law), kojim se on odvaja od subjektivnih prava koja imaju fizička i pravna lica (engl. right). U našem kao i francuskom i njemačkom jeziku nema te jezičke distinkcije već se govori o pravu (Recht, droit) budući da se i ne govori o subjektivnim pravima države jer je ona suverena i ima sva prava koja sebi odredi. Subjektivna prava počivaju na normi objektivnog prava koja im ta prava daje i garantuje njihovu zaštitu.“ Međutim, ne mogu se, niti smiju čovjekova prava svesti samo na ona koja mu podari država. To prosto neće zadovoljiti osnovne moralne obzire, odnosno potire osnovne ljudske kvalitete. Takvo što bilo bi u suprotnosti sa ljudskom slobodom i jednakošću. A to nas vodi ka zaključku da ljudsko biće samim time što jeste ljudsko biće ima svoja prava neovisno od države. Taj zbir prava će se označiti ljudskim pravima.

Ljudska prava u suštini imaju etičko (moralno) porijeklo, a ne pozitivnopravno.

Human Rights Torch Relay, one of the tree Godesess, autor longtrekhome, CC-BY-SA licenca

Pojava zvaničnih dokumenata o ljudskim pravima

Pisani tragovi u državnim aktima i zakonodavstvu javljaju se sa Američkom i Francuskom revolucijom. Proglas nezavisnosti trinaest država Amerike od 1776. godine (Deklaracija nezavisnosti) u svom drugom stavu navodi:

Smatramo očiglednim istinama da su ljudi stvoreni jednaki i da ih je njihov Tvorac obdario neotuđivim pravima, među koja spadaju život, sloboda i traženje sreće.

Deklaracija nadalje proklamuje: “Sloboda se sastoji u mogućnosti da se čini sve ono što ne škodi drugome: tako, vršenje prirodnih prava svakog čovjeka nema granica osim onih koji obezbjeđuju drugim članovima društva uživanja ovih istih prava. Ove granice mogu biti određene samo zakonom”. Ono što će se također jako često čuti jeste i rečenica da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i sviješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.

Problem definisanja ljudskih prava svoju kulminaciju dostiže nakon Drugog svjetskog rata. Usljed strahota koje su se desile, postalo je jasno da će države morati staviti na papir određena prava čovjeka kako bi se time izbjegle nepoželjne reperkusije po Život Čovjeka, odnosno kako bi se određena ponašanja učinila kažnjivim zarad opšteg dobra ljudi. Slijedi usvajanje „Opšte deklaracije o ljudskim pravima“, koju je Opšta skupština Ujedinjenih naroda proglasila 10.12.1948.godine, a nakon toga usvojen je i drugi značajan dokument: „Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“, koju su 04.12.1950.godine usvojile Vlade potpisnice, članice Savjeta Evrope.

Stupanje na snagu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda za posljedicu je imalo da se država mora djelimično odreći svog suvereniteta, ali u prvi plan izbija činjenica da građanin postaje subjektom međunarodnog prava. To je značilo da sama država treba da se suoči sa svojim građanima. Zbog ublažavanja pritisaka, formira se Evropska komisija za ljudska prava, koja je trebalo da bude veza između države i pojedinca ukoliko dođe do kršenja ljudskih prava i sloboda. U početku je Komisija predstavljala stranku pred Sudom, kasnije su se uključili advokati, a na koncu je dozvoljeno da se i sam žalilac pojavljuje pred Sudom. Takva praksa preteča je Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Zaštita ljudskog dostojanstva

Konstantna težnja za zaštitom ljudskog dostojanstva svakog čovjeka predstavlja bit pojma ljudskih prava. Ljudska se ličnost postavlja u središte pažnje, a zaštita ljudskih prava se zasniva na zajedničkom opštem vrijednosnom sistemu posvećenom nepovredivosti života. To predstavlja temelj za postavljanje posve novog sistema ljudskih prava koja će biti zaštićena normama i standardima koji su prihvaćeni na međunarodnom nivou.

Intencije cjelokupne ljudske zajednice za boljiim propisima i jakim sankcionim sistemom ostaju samo puke proklamacije ukoliko se ne približe svakom čovjeku ponaosob.

Jerusalim, autor www.flickr.com/people/34409164@N06, CC-BY-SA licenca

Koliko je realno očekivati od građanina, kao pojedinca, sa svim njegovim problemima svakodnevnice spoznaju o pravima drugih i granicama svojih? Smatram da jeste realno, ali pod uslovom da o ljudskim pravima razgovaramo jednim drugim jezikom, jezikom svijesti i volje, a ne jezikom Konvencija i Deklaracija. Naravno, pri tome stoji činjenica da se odredbe međunarodnog prava moraju ponekad i citirati, ali problem i neće biti uvijek u pravnom jeziku, već u pristupu određenoj temi.

Naš je problem vrlo često postojanje predrasuda; a svaka predrasuda može biti jako opasna po ponašanje pojedinca u zajednici, kao što može i direktno da se implicira na odnose sa porodicom i najbližima. Na šta želim skrenuti pažnju? Na činjenicu da postojanje Deklaracije i Konvencije o ljudskim pravima samo po sebi jasno ukazuje da mi kao društvo imamo problem, koji je bilo nužno, do određene granice, pravno normirati. Ali, to ne znači da kao građani nismo dužni upoznati se s odredbama navedenih dokumenata. I, naravno, iste poštovati u što je moguće većem stepenu. Nije samo zajednica (država) odgovorna za provedbu naših prava, kako se to često želi predstaviti. Naprotiv, esencijalna uloga u poštivanju ljudskih prava jeste na pojedincu. Bilo ko od nas ne treba se kriti iza kolektivne odgovornosti, jer je građanin, pojedinac onaj od kojeg sve počinje. Onda kada odredbe o ljudskim pravima shvatimo kao preporuke za ponašanje, kao što shvatamo pravila bontona, kao ljudi ćemo biti mnogo vrijedniji, dostojanstveniji, a istovremeno slobodniji. To je jedini način da se društvo kao zajednica ljudi razvija na zdravim osnovama, i to zbog etičkih principa koje ćemo svi skupa usvojiti, a ne samo zbog bojazni od eventualne kazne.

Koji su istinski principi ljudskih prava na kojima se temelje Deklaracija i Konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda, koji su to česti pojmovi povezani sa ljudskim pravima, i koja je uloga svijesti i volje svakog pojedinca u sistemu poštovanja istih – predstavićemo u sljedećem tekstu.

Krajnji korisnici koji su uživali pravo na YU domen imaju još nekoliko sati da to pravo obezbede i pod RS domenom, kod nekog od tridesetak ovlašćenih registara.

Puštanje RS domena u slobodan promet

Od petnaestog septembra 2008 godine u podne, svi domeni čiji korisnici nisu iskoristili svoje pravo prvenstva, biće stavljeni na raspolaganje tržištu – svakom kupcu koji ispunjava uslove propisane od strane srpskog registra RNIDS.

To ne znači da od 15. septembra 2008 korisnici YU domena gube pravo na registraciju istoimenog RS naziva, već da su im šanse za tako nešto najverovatnije jako male, obzirom da se očekuje da tržište i trgovci domenima vrlo brzo zakupe sve takve domene.

Stari Jugoslovenski domen

Takozvani „stari“ Jugoslovenski Internet domen – YU, odlazi 30. septembra 2009 godine u prevremenu penziju sa tek napunjenih dvadeset godina, ali obzirom na burnu istoriju izazvanu nacionalnim i ostalim prosvetljenjima na ovim prostorima i na teške uslove rada, možemo smatrati da je imao beneficirani radni staž.

U periodu od 3. novembra 2008 do 2. marta 2009 godine, zainteresovani korisnici koji žele da YU domen koriste do samog kraja, mogu izvršiti produženje registracije kod ovlašćenih registara. Ta registracija važiće do 30. septembra 2009 godine.

Prvog oktobra 2009 – odlazi poslednji Jugosloven.

Publikacija.com: Ulica Knez Mihajlova, Beograd

Voda iz gradskog vodovoda je dosta nezdrava za konzumiranje. Da bismo je očistili i doveli do vrlo kvalitetnog stanja, možemo primeniti sledeći postupak.

Prečišćavanje vode

Ostavimo vodu u posudi sa otvorenim poklopcem ili u otvorenoj flaši 12 do 24 sata kako bi se dehlorisala, a zatim sipamo u plastične flaše i stavimo u zamrzivač. Kada izvadimo flaše sa potpuno zaledjenom vodom, primetićemo da je u sredini led postao mutan sa različitim nijansama bele, žute i sive boje, a okolo je providan.

U tom unutrašnjem sloju koncentrisali su se viškovi soli iz vode, veliki deo toksičnih jedinjenja, teški metali, itd. U spoljašnjem delu zamrznute vode, tik uz ivice flaše, ostao je deuterijum – teška voda, veoma pogodna za pravljenje atomske bombe, ali ne i za funkcionisanje našeg organizma, koja u odredjenim, čak i veoma malim količinama veoma razorno deluje na organizam i izaziva smrt.

Kada izvadimo flašu iz zamrzivača, prelijemo je minut – dva toplom vodom, onda pažljivo otvorimo poklopac i pod pritiskokm se izbaci voda bogata deuterijumom. Nakon toga flašu zatvorimio i spustimo u neki veći sud napunjen toplijom vodom – oko 40C. Voda u flaši će se brzo otopiti, a na dnu će ostati talog. Sada procedite vodu kroz nekoliko puta ispresavijanu gazu i dobićete vrlo kvalitetnu prečišćenu vodu sa kojom možete pripremati sve napitke i hranu koja zahteva primenu vode.

Strukturisana voda

Ovako pripremljena voda ne samo da je prečišćena, nego je i strukturisana, kao i sva voda u živim organizmima i voću i povrću. Tu vodu organizam može direktno koristiti ne trošeći 25Ccal/1l na dovodjenje vode u stanje u kojem može biti usvojena u organizmu.

Strukturisana voda znatno je zdravija. Dugačak je niz lekovitih dejstava pročišćene i struktuisane vode: stvaranje veće snage i energije, dužom upotrebom smanjuje se potreba za snom i poboljšava kvalitet sna, produžava zdrav životni vek (nije slučajno što je piju dugovečni gorštaci), utiče na bolju reprodukciju i radjanje zdravije dece (jedan od razloga što ptice prelete hiljade kilometara u severne delove zemlje pre nego što na svet donesu mladunce).

Voda će ostati strukturisana 15h nakon odledjivanja i to je period kada ju je najbolje upotrebiti. U suprotnom, izgubiće deo svojih korisnih dejstava, ali će i dalje ostati prečišćena, pa se može i kao takva koristiti.

Svakako, na vama je odluka da li ćete zamrzavati vodu iz vodovoda, filtriranu, slabomineralnu flaširanu, izvorsku ili već neku drugu. U svakom slučaju, takvim postupkom znatno poboljšavate kvalitet svake vode.

Goran Kojić
gl.odg. urednik časopisa „Zdrav život“ i izvršni direktor Pokreta za zdraviju Srbiju

Premijer se zadržao trostruko duže nego što je planirao, jer je hteo da razbije nedoumice oko njegovog stava prema ovoj veoma važnoj nacionalnoj temi. Bio je oduševljen što u našoj zemlji već postoje organska i biodinamička poljoprivreda, što se razvija seoski turizam, što niču pupoljci fitoterapije i aromaterapije…

Nacionalna strategija o održivom razvoju

Premijer je ovom prilikom izjavio da je održivi razvoj, tj.zaštita životne sredine, jedna od tema kojoj će posvetiti posebnu pažnju, i da će se hitno pristupiti izradi Nacionalne strategije o održivom razvoju, u kojoj će biti obuhvaćene naročito teme koje javnost ne prepoznaje kao posebno važne, kao što su organska i biodinamička poljoprivreda, seoski, tj.ekološki turizam, kao i gazdovanje resursima lekovitog bilja i pitkim vodama.

Na spontanoj zajedničkoj mini-konferenciji za štampu, ministri finansija, poljoprivrede, turizma i šumarstva obnarodovali su da će gro sredstava iz privatizacije biti usmeren u ovu oblast, jer se ona prepoznaje kao jedan od najvećih potencijala naše zemlje.

Uzbuđen zbog svega što je video, premijer je osetio potrebu da sa strane dobaci: „Ovo je naša budućnost. Ovde se oseti da se naš narod vraća svojoj iskonskoj suštini, našoj majci prirodi, koja nam daje mnogo više nego što mi njoj dajemo. Kucnuo je čas za veliki privredni preokret. Okrećemo se kao nacija našim najvećim potencijalima, prirodnim resursima i selu, kao razvojnoj šansi koja se ne propušta!“

Budjenje

Probudio sam se potpuno detoksikovan, revitalizovan, obuzet neizmernim osećanjem sreće. Nazvao sam redakciju i pitao da li me je tražio premijer. Šokirani saradnici odmah su sazvali vanredni redakcijski sastanak, da me suoče sa konzilijumom alternativnih lekara i nelekara.

Želeli su da me vrate u surovu stvarnost, gde se sve dešava gotovo suprotno onome što sam sanjao.

Nisam se vratio u san. Detoksikovanost, vitalnost i osećaj sreće što je sve opisano zamislivo bili su stvarni. Stvarnost je promenjiva, zar ne. Tome se vredi posvetiti. A snove, kako god okrenete, ne možemo ukrotiti.

Goran Kojić
gl.odg. urednik časopisa „Zdrav život“ i izvršni direktor Pokreta za zdraviju Srbiju

Odkako smo počeli da vežbamo toleranciju, imali smo par predsednika koji su nam došli „po ključu“ i namenski – da rasture državu koja im je poverena. Teško da bi smo još jednog takvog izdržali.

Istorija i nepravda

A opet, ne treba biti nepravedan, nije lako ni njima. Treba imati obraza za tako nešto. I žrtvovati svoje ime i prezime da ga istorija zabeleži po takvoj ulozi u jednoj jeftinoj farsi. Zato ih kod kuće proglašavaju za heroje oslobodioce, kao odštetu za moralnu havariju.

A mi jadni, eto, nismo znali za to. Mi nikad ništa ne znamo. Mi smo za toleranciju, tržišnu ekonomiju, promene, očuvanje nacionalnog interesa. A mi nismo imali pojma da to tamo zbog toga ginu nevini ljudi na ratištu. I nismo znali da strani investitori dolaze zato da nam uzimaju pare, mi smo mislili da oni kupuju nas onako bezveze, da nam isplate 24 lična dohotka.

Mi smo tako naivni i nevini da nam svakih šest meseci puca himen.

Stanje nacije

To nije više bezobrazluk, to je nacionalna šizofrenija – gaziti travu i bacati okolo smeće, a negodovati što „niko ne vodi računa“ o čistoći. Po svemu sudeći to ima veze i sa seksom, verovatno se nama slabo diže pa nam treba jedan takav ugodjaj radi osećaja moći da budemo nasilni i bahati prema okruženju, a pri tom bi nam super dobro došlo da za nama ide neko i čisti naša sranja.

I verovatno će nam i doći, ali sa njima zajedno počistiće i nas.

Sećam se jednog odbornika i nekakvog partijskog funkcionera u jednom omanjem mestu. Ja ne znam tačno šta je on bio, ali je on znao političku opciju koja je prava. I znao je sve neke strašne stvari o rukovodiocima rivalskih partija i njihovoj imovini, životu, rodbini. Ali, u pošti nije znao sa koliko nula se piše milijarda, pa smo morali da mu pomognemo da popuni ček i podigne platu. Donekle sumnjam da je on nju i zaradio.

Homo toleranticus

Mi ako nismo gladni, mi smo onda besni. Nekada je bilo uobičajeno da se komšiji pomaže kad se zida kuća, danas komšije plaćaju majstore. A mi ne pomažemo nikom, jer ako mu pomažemo, onda će da ima korist od toga. Mi kad gradimo ime i imetak, mi to radimo trudeći se da nekog ojadimo, ocrnimo ili, još bolje – izneverimo. Najbolje performanse se postižu ako imate koga da izneverite.

Mi imamo cilj, putujemo u Evropu, na Zapad. I eto, opet mi sećanja naviru. Sećam se da je bilo lepo živeti u iluziji da su ta neka naša zapadna braća civilizirana i kulturnija. A ispostavilo se da su veći bednici i od nas.

I homo europeicus

Sporadično pratim hrvatsku televiziju i pomalo je zapanjujuće kako i koliko oni pričaju o nama. Oni su opsednuti, oni bi bolje odredili i opisali svoju nacionalnost ako bi se prozvali Mi-koji-nismo-Srbi. Oni neprestano pričaju o svojoj naciji i nacionalnom, kao pederi o seksu. To im je obavezna tema.

Nisu to bila tako loša vremena, kad smo bili neprosvećeni, ugnjetavani. Nisam „nostalgičar“, samo kažem…

Napomena:
Ukoliko Vas ne vredja ovaj članak, molimo Vas pročitajte ga malo pažljivije.

Autori:
Rade Kravica
Goran Aleksić

Prvi Euro 1 standard je uveden u EU još 1992 godine, dok je danas na snazi Euro 4 standard. U Srbiji je za uvoz novih i polovnih automobila na snazi Euro 3 standard koji je zamenio raniji zakon koji je dozvoljavao uvoz polovnih automobila do 3 godine starosti.

Naravno, to ne znači da naši građani sada mogu uvoziti automobile neograničene starosti jer su se prvi automobili sa Euro 3 motorima pojavili tek krajem 1998 godine, a obaveza zadovoljavanja Euro 3 standarda za vozila prodata u EU važi od početka 2001 godine.

Najjednostavniji način da se utvrdi da li vozilo ispunjava propisane Euro standarde je putem takozvane „Potvrde o usaglašenosti“ ili „COC – Certificate of conformity“, koju izdaju proizvođači vozila.

Ovakvo drastično smanjenje izduvnih čestica izazvalo je velike promene u konstrukciji sistema ubrizgavanja i sagorevanja goriva posebno kod dizel vozila. Kod dizel automobila zamenjeni su klasični mehanički sistemi ubrigavanja koji su se ugrađivali ’80-tih godina prošlog veka prvo sa elektronskim pumpama, dok se danas u njih ugrađuju ili common-rail sistemi, ili EUI sistemi (pumpa-dizna). EUI sistemi se ugrađuju u nova TDI vozila VW grupe (Volkswagen, Škoda, Audi, Seat), dok ostali proizvođači koriste common-rail sisteme.

Prednost common-rail sistema je u tome što se tokom radnog ciklusa umesto jednog koriste veći broj ubrizgavanja (najčešće 5) koji omogućavaju mnogo bolje sagorevanje i time manju emisiju gasova. Takođe, korišćenjem visokih pritisaka, računara i solenoida na injektorima moguće je mnogo preciznije kontrolisati vreme ubrizgavanja za dobijanje optimalne količine gorive.

I kod benzinskih vozila došlo je do velikih promena kako bi se zadovoljili Euro standardi; klasični karburatorski sitemi su zamenjeni elektronskim sistemima ubrizgavanja. Oni omogućavaju ubrizgavanje goriva pod znatno većim pritiscima i sa mnogo preciznijom kontrolom količine ubrizganog goriva što sve za posledicu ima mnogo bolje sagorevanje goriva i naravno manju emisiju gasova.

Uz sve to uvedeni su i katalizatori i lambda sonde na izduvnim sistemima vozila koji još više doprinose postizanju traženih standarda.

Igor Katanić, IB Trade.
U našem specijalizovanom servisu „BG Diesel“, Dobropoljska 21, Beograd, 011/2647-475, možete vršiti servisiranje velikog broja common-rail sistema kod dizel vozila po cenama znatno nižim od njihove zamene.

KORISNI LINKOVI

ibtrade.co.rs:
Način rada common rail injektora

NacionalnaKlasa.com:
EURO 3 automobili
Kupovina automobila u Nemačkoj
Spisak Euro 3 motora

Najlepše hvala svima koji su učestvovali, pomogli ili na bilo koji način podržali naš rad i sajt www.inter.co.yu u zadnjih pet godina. Hvala za svu pozitivnu energiju i dobre namere.

Ovo je zajednički uspeh nas, koji smo stvarali i/ili posećivali ovaj sajt. Dizajnirali, programirali, slali i čitali oglase, čestitke, poruke na Inter CAFFE forumu, članke u Inter Magazinu.

Danas je sve moguće, i što je najgore – sve je dozvoljeno. Dozvoljeno je biti šljam, novinarski šljam bez etike, bez trunke moralnih principa koji bi trebalo da budu osnov informativnosti, osnov istinitinosti. Ali – ne, danas je osnov – prodati, izazvati šok javnosti, razočarati je, uništiti iluzije, ma kakve one bile.

Da li hoćete da vam pokažemo sve mogućnosti savremenioh programa za obradu slika koji mogu da od dvadesetogodišnjakinje naprave staricu i obratno, od babe devojku, vrlo rado ćemo to učiniti. Ali – šta je istina? Zar su savremeni programi za dizajn – istina? Ne, oni su samo oružje, vrlo moćno, dominantno. Uništiti čoveka i njegovu ličnost, tamo gde se najmanje nada i najmanje očekuje, udariti ga u delove tela koje ne zna ni da postoje, jer zaboga sve se prašta, ali uspeh – ne, to nikako. Kako je lako osporiti nekoga kad imaš sva savremena sredstva u svojim rukama – reč, program i medij. I zaista, istina nije u svemu tome, već negde iza, pozadi, sakrivena i kamuflirana u pozadinu zavisti i zla.

Da li je Cecina montirana celulit – guza najbitnija stvar koja je dominirala te večeri? Da li ženi koja puni 33 godine, koja ima težak život iza sebe, koja je majka dvoje dece, koja se trudila maksimalno da udovolji svojoj publici i fanovima, koja je dala celu sebe, treba gledati samo u zadnjicu, i to montiranu? Za moj ukus je ta vrsta „novinarstva“ previše „savremena“.

Ali, da li je to poenta? Sitnim dušama verovatno jeste, tj. teško im je da sagledaju činjenicu da je jedna žena sama, jedna Ceca Ražnatović, svojom malenkošću, uspela da napuni Ušće, napravi nepreglednu diskoteku mladih ljudi koji u transu pevaju njene hitove, i nove i stare. I „Lepi grome moj“ i „Kukavicu“.

Uspešna je i ljudi je vole, a to se ovde ne prašta.

Ljubav, iskrenu od srca, to niko ne oprašta, a kamoli urednici koji prodaju laž umesto informacije. Da bi prodao informaciju, treba raditi i biti kompetentan, a to je teško i to pravi novinari po pravim novinama već rade mnogo bolje. A da bi prodao laž samo treba biti ono što jesi – zao.

Ljubav, muzika, tekst, tim ljudi, trud, ozvučenje, lepota, toaleta, pesma, sve je to nebitno. Obožavaoci? Ma ko njih pita i – šta oni znaju? Treba srozati, zgaziti, uništiti, i na kraju prodati. Ko je pevao četiri sata, ko je bio lep i plakao na sceni u naboju emocija, ko se trudio da čuje sve želje i ispuni ih, ko je majka dvoje dece i ćerka i sestra?… Ne. Neki ne vide ništa od toga, vide samo – guzu.

Haljina koja se diže kao u Merlinkinom filmu, a ispod nje – razočarenje i kraj lepote i dvoumljenja. I naravno operater na računaru koji od bilo koje fotografije može da napravi kakvu god treba. Dakle – još „istinitiju“ od one koju je dobio. I ako se nešto nije desilo, to nije nikakav problem. Adobe® Photoshop® čuda čini u rukama Mandušića® Vuka®. I ako Ceca Ražnatović nije dovoljno „idealno loša“, u nekoliko majstorskih poteza se može napraviti lošom koliko je potrebno.

Dragi moji muškarci, mi se ipak, nadamo da vi volite nešto više, i cenite nešto više od guze, cenite ženu, majku, pesmu. A ako nije tako, ako su montaže jedina istina koja dominira nad svim osećajima i čulima, onda ćemo montirati sve. Sve, baš sve, po porudžbini, samo platite. Montiraćemo Cecu dvadeset godina stariju, montiraćemo vašu ženu da liči na babu od sto godina, vašu guzu napravićemo u kojem god hoćete izdanju, lice deset godina mlađe, ili šta god zamislite. Novinari, javite se, radimo u pola cene.

A Cecu, ostavite na miru, jer njoj je bio važan koncert, pesma, emocija koja struji između nje i onih koji je vole.

Sve danas poznate metode prirodne ili alternativne medicine imaju svoje poreklo u ajur-vedi. Savremena ajur-veda se zasniva na dva klasična teksta – Čarak Samhiti i Sušrut Samhiti− čija se starost procenjuje na oko 4.000 −- 5.000 godina.

Ajur-veda ima osam grana, od kojih su sedam obrađeni u Čarak samhiti:

• Kayacikitsa -− interna medicina
• Salakya -− lečenje bolesti glave i vrata
• Visagara -− lečenje stanja izazvanih otrovima
• Bhuta – vidya -− lečenje psihičkih bolesti
• Kaumara bhrtya -− tretman dece
• Rasayana -− primena eliksira za održavanje mladolikosti
• Vajikarana -− primena afrodizijaka.

Osma grana, Salyapaharatrika odnosno hirurgija, detaljno je opisana u Sušrut samhiti. Svih ovih osam grana se bave prevencijom, lečenjem i oporavkom posle bolesti u svojim oblastima.

Sam naziv Ajur-veda znači „nauka o životu“. Čaraka definiše ajurvedu na sledeći način : „Ajur-veda je nauka koja opisuje povoljna i nepovoljna, a takođe i srećna i nesrećna stanja života, zajedno sa onim što je dobro i loše za život, mere za njihovo dostizanje kao i sam život“.

POREKLO AJUR-VEDE

Ajur-veda je deo VEDE. Iako neki savremeni naučnici smatraju da su Vede spisi indijske filozofije i ritualnih obreda, istina je sasvim drugačija – Veda je večni, nerođeni, neuništivi opis i izraz zakona prirode koji stvaraju, održavaju i menjaju čitav univerzum i sve u njemu. Vedske himne koje su zapisane u vedskoj literaturi nazvane su po određenim mudracima (rišijima) ne zato što su ih ti rišiji izmislili ili sastavili, već zato što su ih videli svojim unutrašnjim okom i zapisali (ili zapamtili). Te himne opisuju određene setove prirodnih zakona i predstavljaju direktan put da se postignu željeni rezultati u bilo kom polju života.

Čitavom prirodom upravljaju prirodni zakoni. To je slično informatičkim sistemima – pritisnete jedno dugme i određeni skup komandi počne da se izvršava. Pritisnete neko drugo i sasvim suprotan skup komandi je operativan. Kao što postoje mnogi kompjuterski programi i bezbrojne naredbe, tako postoje i određeni skupovi prirodnih zakona koji su odgovorni za rađanje i umiranje, rast i propadanje, zdravlje i bolest, bogatstvo i siromaštvo, harmoniju i promenu itd. Celokupna vedska literatura opisuje kako da koristimo određene setove zakona prirode.

Postoje četiri osnovne vede – rig veda, sama veda, jađur veda i atharva veda. Rig veda je samhita – celina totalnog znanja, a ove ostale tri su njena detaljnija razrada. Svaka od ove četiri vede ima svoje pomoćne vede (upa vede). Ajur-veda je upa-veda rig vede. Upa-veda je praktičan izraz veda. Dok rig veda opisuje celinu života sa apsolutne tačke gledišta, dotle ajur-veda opisuje totalnost života sa relativne, izražene tačke gledišta. Na taj način ajur-veda je praktičan izraz rig vede.

Ajur-veda je postojala oduvek i uvek će postojati. Ona je nerođena, neumiruća, večna i uvek savremena. To je istovremeno i najstarije i najmodernije znanje u svakoj epohi. Ajur-veda nepogrešivo prepoznaje obrasce delovanja prirode na najsuptilnijem – kvantnom nivou i pruža svakome mogućnost da se prilagodi promenama u funkcionisanju prirode. Te promene ne obuhvataju samo doba dana, sezone ili godine, već i mnogo veća vremenska razdoblja koja se mere stotinama hiljada godina (u vedi – juge). Zahvaljujući tome, ajurvedsko znanje je uvek savremeno i uvek drži korak sa vremenom.

Drevni mudraci su spoznali da je čovek minijaturna replika univerzuma – mikrokosmos. Sve što postoji u univerzumu, postoji i u čoveku. Dugovečnost, inteligencija, zdravlje i sposobnosti ljudi menjali su se tokom epoha, u zavisnosti od toga koji setovi prirodnih zakona preovladavaju u kojoj epohi. Kako se menja univerzum, tako se menja i čovek – minijaturni univerzum. Ajur-veda je pouzdan i nepogrešiv vodič kroz sve bezbrojne promene u svim vremenima – prošlom, sadašnjem i budućem.

Ovo je najbolje izraženo aforizmom iz Čaraka samhite:

„Kao što je toplota bliska vatri, tako je ajur-veda bliska životu“.

AJUR-VEDA I ZAPADNA NAUKA

Zahvaljujući savremenom shvatanju kvantno-mehaničke prirode univerzuma, danas je moguće naučno objasniti saznanja do kojih su došli drevni mudraci i koja su moguća u kvantno-mehaničkom svetu, a izgledaju sasvim apsurdno u svetu klasične, njutnovske fizike. Zbog toga je ajur-veda doživela izuzetno širenje u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Ajurvedske klinike i/ili univerziteti i koledži postoje u Nemačkoj, Britaniji, Holandiji, Švajcarskoj, Finskoj, SAD, Kanadi, Brazilu, Rusiji, Kini…

Praktična primena je praćena i brojnim naučnim istraživanjima koja su objavljivana u najcenjenijim svetskim naučnim časopisima: JAMA, The Lancet, Psychosomatic medicine, The Science itd.

OSNOVNI PRINCIPI

Princip biološke individualnosti zauzima centralno mesto u ajurvedskoj dijagnozi i terapiji. Ajur-veda naglašava lične faktore bolesnika, a posebno neravnotežu koja nastaje usled narušavanja homeostaze ili imunološkog mehanizma kao osnovne faktore u etiologiji bolesti. Važnu ulogu igraju mentalni i emotivni faktori, za koje se smatra da su kritični za razvoj ovih neravnoteža.

Kod pregleda pacijenta, lekar uvežban u ajur-vedi uzima u obzir prisutnu patologiju a takođe i konstelaciju jedinstvenih psihofizioloških osobina koje čine tu osobu. Prema ajur-vedi, tri nesvodljiva fiziološka principa koji se zovu doše, regulišu različite funkcije duha i tela. Na sanskritu, tri doše se zovu vata, pita i kapha. U vreme rođenja svako dobija neke vrednosti od sve tri doše, ali tačna proporcija varira od čoveka do čoveka. Ova proporcija određuje psihofiziološki tip. Postoji 10 klasičnih tipova dobijenih kombinacijom tri doše.

Tri doše su dalje podeljene u brojne subdoše koje su smeštene u određenim delovima tela i imaju određene funkcije. Neravnoteža doša i subdoša narušava normalne funkcije i odgovorna je za razne bolesti. Pošto različiti podtipovi doša i njihovih kombinacija utiču na različite organe i sisteme organa, lekar može da poveže ajurvedsku dijagnozu sa klasifikacijom bolesti u alopatskoj medicini.

Vata doša predstavlja kretanje i tok. Fiziološki, ona reguliše disanje, cirkulaciju i neuromuskularnu aktivnost. Neravnoteža vate stvara bolesti nervnog sistema, hronični bol, srčane aritmije, reumatične probleme, konstipaciju, anksioznost, nesanicu.

Pita doša upravlja svim metaboličkim procesima, razmenom energije i varenjem. Neravnoteže pite stvaraju čir na želucu, visok krvni pritisak, upalne bolesti creva, kožne bolesti i alergijske reakcije. Neravnoteže pite su odgovorne za bes, zavist i ljubomoru.

Kapha doša predstavlja strukturu, koheziju i ravnotežu fluida. Neravnoteže kaphe stvaraju bolesti respiratornog sistema, sinusitis, dijabetes, gojaznost, arterosklerozu i tumore. Neravnoteže kaphe takođe su odgovorne za osećanja vezanosti i pohlepe.

Poznavanje psihofiziološkog tipa može pomoći alopatskom lekaru da odredi postojeće neravnoteže i predvidi rizik od budućih bolesti. Lekar povezuje oboje – ajurvedske i alopatske nalaze i zatim razvija tretman ili plan prevencije integrišući oba modela.

PULS DIJAGNOZA

Putem palpacije radijalnog pulsa, iskusni ajurvedski praktikanti mogu da dijagnostikuju bolesti ne samo kardiovaskularnog sistema, već i takve kao što su dijabetes, neoplastične bolesti, muskuloskeletalne i astma. Štaviše, oni mogu da otkriju neravnoteže u ranim stadijumima, kada nema bilo kakvih kliničkih simptoma i kada blagi oblici intervencije mogu biti dovoljni.

U ajurvedskoj puls dijagnozi, kombinacije doša i subdoša odgovornih za pacijentovo kliničko stanje osećaju se kao obrasci vibracija na radijalnoj arteriji. Vata, pita i kapha imaju različite taktilne vibracione kvalitete – takođe i njihove subdoše. Prisusutvo i lokacija ovih vibracionih kvaliteta u pulsu skreću pažnju praktikantu na specifične obrasce balansa i disbalansa koji leže u osnovi pacijentovog stanja i odgovorni su za njega. Neposredno ispod radijalnog stilusa, kažiprst se postavlja radi ocene vata pulsa, srednji prst je postavljen na pita puls a domali prst na kapha puls. Veština čitanja pulsa zavisi od obuke, vežbe i budnosti dijagnozera. Tokom obuke konsultant prvo opipava svoj puls mnogo puta dnevno i tako postaje blisko upoznat sa time kako se puls menja u različitim okolnostima. Sledeći korak je vršenje brojnih merenja na pacijentima.

Vrhunski stručnjaci za ajurvedsku puls dijagnozu u roku od svega nekoliko minuta mogu da otkriju i odrede sve prošle, postojeće ili moguće neravnoteže u duhu i telu pacijenta. Na osnovu ovih nalaza, daju se preporuke za ispravljanje postojećih i sprečavanje budućih neravnoteža, što vodi ka ostvarivanju savršeno sređenog funkcionisanja duha i tela.

Vlada Čobić
LilaMa d.o.o., Bulevar umetnosti 5, 11070 Novi Beograd, 011/2147-301
Ajur-veda d.o.o. Beogradska 87,11224 Vrčin
www.ajur-veda.rs

Nekako je nelagodno nelogično i fenomenalno biti istovremeno naivan i lukav. A nekada smo jedni drugima činili lepe stvari onako, iz nekog entuzijazma. Smišljali svašta i trošili se jedni na druge. Danas je medjutim, san svakog dobrog štosa da postane reklama za koka kolu ili makar, eventualno, za neku uvoznu kaku od kozmetike. Fazoni se čuvaju i ne troše na svakog.

Tako se na djubrištu može naći lepih stvari. Ima lepih štosova, ima finih ljudi. To je ono što nije moglo da se proda, ne mora da znači da je loše. Da je loše, ja ne bih pričao o tome i ne bih pravio ovoliki uvod za Zdravkovu pesmu. Nije baš neka, ali znam lošije pesme koje su bolje prošle. Da ih ne imenujem sada, možete mi samo verovati na reč.

Nije se svidela Adrijani. Ona je zamišljala da ako joj neko napiše pesmu da će ona nekakva drugačija da bude. Ovakva joj ne odgovara, ne uklapa joj se. Zdravko je u bolnici. Adrijanu sam sreo ispred McDonaldsa. Sprema se da ide na more s nekim tipom koji bi trebalo da joj postane dečko. Nisam ni ja razumeo, idu nekako odvojeno, a zajedno. Mnogo je lepo pričala o Zdravku, mnogo ga ceni i pitala je kako je i šta radi. Rekoh dobro je, radi.

pet je do dvanaest
na stanici u brdjevcima
i pada sneg

neki su vozovi davno prošli
neki će doći ko zna kad
i ko zna gde

mi sedimo i čekamo

čekamo da se dogodi ono
zbog čega se posle neće desiti nešto
što se ionako desilo ne bi

čekamo, vrebamo, slušamo okolo
u oči se ne gledamo
nemamo vremena jer čekamo

čekamo jedno na drugo
a čekamo i nešto treće
čekamo i da ono što nije postane ono što jeste
i čekamo sve ono što se čekati može
i što što će biti možda

sedimo i čekamo

na stanici u brdjevcima
je dvanaest i petnaest
još pada onaj sneg

neki su vozovi valjda prošli
neki bi trebalo da stignu
negde

čekamo

Mi ćemo ovde da rezimiramo i pojašnjavamo ono što se dešava, ili da najavljujemo ono što planiramo da se desi na www.inter.rs, a vi ćete moći to da komentarišete.

Šta je „blog“?

Blog je skraćenica od „weblog“. Weblog je vrsta žurnala, najčešće vezan za neku ličnost, u vidu internet stranice koja se često ili redovno osvežava novim sadržajem ili emaila koji se redovno šalje.

Blog, takoreći po definiciji, služi tome da onaj ko je vlasnik bloga, to jest – blogger, izrazi njime neko svoje mišljenje ili nešto najavi ili objavi.

Narodski rečeno – blog je ono, tojest onaj sajt, na kome ja pišem ono što ja hoću, pišem o tome kako razmišljam o pojedinim temama, pišem o sebi i dogadjajima koje želim da komentarišem. Pri tome imam posebnu adresu samo za mene, gde ulazim pomoću lozinke i tu mogu da objavljujem ili menjam vesti koje sam napisao ili stranice koje sam napravio.

Inter Blog

I tako smo i mi rešili da imamo svoj blog. Ako jedan Google može da ima blog, zašto onda ne bi smo i mi mogli da ga imamo?

Mi praktično ovde možemo da razmišljamo naglas, a vi možete javno da nam postavljate pitanja koja nam inače šaljete emailom. Svaku vest koju mi ovde napišemo – Vi možete komentarisati.

Nemojte se ustručavati. Forma za komentare upravo sledi u nastavku.

Kontracepcija i rizici koje ona nosi

Kada su u pitanju i pojedinac i cela planeta, reproduktivno zdravlje podrazumeva pažljivu upotrebu efikasnih sredstava da se spreče i trudnoća i polno prenosive bolesti. Od puberteta pa do perioda pred menopauzu, žene su suočene sa brigom oko trudnoće i njenim izbegavanjem: jedine mogućnosti su seksualna apstinencija, kontracepcija ili trudnoća. U planiranju porodice lekar ima važnu ulogu. On je taj koji nudi metode kontracepcije, teorijski objašnjava značaj kontraceptivnih metoda i način korišćenja raznih kontraceptivnih sredstava. Sa medicinskog stanovišta, u planiranje porodice, sa jedne strane spada primena metode za sprečavanje začeća – kontracepcije, a sa druge strane primena svih mera preduzetih u cilju ispitivanja i lečenja smanjene plodnosti, uključujući i sve metode asistirane reprodukcije.

Kontracepcija

Kontracepcija je sprečavanje začeća i trudnoće. Obuhvata sva sredstva i metode kojima se u odredjenom trenutku, a svakako pre implantacije blastociste, zaustavlja prirodni proces reprodukcije.

Idealno kontraceptivno sredstvo u potpunosti treba da bude sigurno, neškodljivo za korisnike i njihovo potomstvo, jeftino, estetski i funkcionalno prihvatljivo za upotrebu, i reverzibilno i neupadljivo prilikom odnosa. Mora se, medutim, reći da ni do dana današnjeg nije pronadjeno takvo, idealno kontraceptivno sredstvo. To je i razlog postojanja veoma širokog izbora kontraceptivnih sredstava i metoda, kako bi na taj način svaki par pronašao najbolje i najprihvatljivije rešenje za sebe.

Današnja kontraceptivna sredstva i metode jesu:

• prirodne metode kontracepcije
• mehanička kontracepcija
• hormonska kontracepcija
• intrauterina kontracepcija
• postkoitalna kontracepcija
• sterilizacija

Kontraceptivna sredstva i metode možemo podeliti prema:

korisniku

u zavisnosti od toga da li ih koriste žene ili muškarci

načinu delovanja

prirodna, mehanička, hemijska i biološka

načinu upotrebe

opšta i lokalna

trajanju upotrebe

privremena i trajna

Sve ove metode, osim sterilizacije, privremene su.

Najbolji pokazatelj kvantiteta neplaniranih trudnoća jeste prisutnost izazvanih abortusa. Srazmeran broj abortusa u odnosu na starost pacijentkinja pokazuje da je primena abortusa veća medju najmladjom populacijom, a manja kod žena u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama.

Efikasnost kontracepcije

Faktori koji utiču na to da li će doći do trudnoće obuhvataju plodnost oba partnera, tempiranje snošaja u odnosu na vreme ovulacije, korišćeno sredstvo kontracepcije, suštinsku efikasnost tog kontraceptivnog sredstva, kao i njegovu ispravnu upotrebu. U proceni efikasnosti nekog kontraceptivnog sredstva treba razlikovati grešku metoda od greške pacijenta. Greška koju pacijent napravi prilikom upotrebe nekog kontraceptivnog sredstva (npr. zaboravi da uzme tabletu odredjenog dana) jeste razlog za nastajanje neželjene trudnoće.

Prekidanje snošaja je najmanje efikasna metoda. Kao odlična su se, medjutim, pokazala hormonska kontraceptivna sredstva. Intrauterini uložak (IUD) se proporučuje osobama sa slabijom motivacijom i lošijim ličnim stavom prema kontracepciji. Kod seksualno aktivnih i motivisanih osoba treba preporučiti upotrebu oralne kontracepcije.

Indikacije za korišćenje kontracepcije:

Personalne indikacije

Ovde se ubrajaju želje pojedinca da uopšte nema dece, da ne želi decu u doglednom periodu ili ne želi da mu se desi sledeća neplanirana trudnoća.

Socijalnoekonomske indikacije

U razvijenim društvima postoji svest o potrebi organizovanja radjanja. Takav pristup dovodi do porasta standarda života same porodice i celog društva. Nasuprot ovakvim društvima, postoje i ona u kojima se uopšte ne vodi populaciona politika i gde se enormni priraštaj javlja kao činilac koji ugrožava opšti standard te zajednice.

Medicinske indikacije

Obuhvataju postojanje bolesti na koju bi ostajanje u drugom stanju imalo negativan uticaj. Najčešće se radi o kardiološkim oboljenjima, dijabetesu, bolesti tiroidne žlezde, bubrežnim oboljenjima.

Oralna kontracepcija (OC) može se podeliti na dve grupe:

• kombinovana terapija koja u istoj tableti obuhvata oba steroida: estrogeni progesteron
• progesteron pojedinačno kao terapija – sadrži male doze progestina koji se uzima svakodnevno, ali bez dodatka estrogena.

Sekvencionalni tip oralne kontracepcije, zbog neželjenih efekata, više se ne koristi, a korišćen je posle dvonedeljne upotrebe estrogena, tako što je u sledećoj nedelji dodavana kombinacija estrogen-progestin.

Bifazne kontraceptivne tablete sadrže stalnu dozu estrogena (30 ng) kombinovanu sa malom dozom progestina (0,15 mg) tokom prvih deset dana, dok se ostalih 11 dana dozira veća doza progestina (1 mg).

Trifazne kontraceptivne tablete u sebi imaju fiksnu dozu estrogena i promenljive doze progestina, ali mogu imati različite doze i estrogena i progestina.

Uticaj na metabolizam i bezbednost

Oralni kontraceptivi imaju uticaj na krvni pritisak koji je povezan sa dozom. Sa pilulama visoke doze i do 5% pacijenata moglo je da očekuje da ima hipertenziju i to iznad 140/90. Veruje se da do ovoga dolazi usled estrogen-izazvanog povećanja u renin supstratu kod podložnih osoba. Aktuelne kontraceptivne pilule sa niskom dozom imaju minimalan uticaj na krvni pritisak, ali se kontrola krvnog pritiska i dalje savetuje što češće, kako bi se otkrila povremena idiosinkratička reakcija.

Oralna kontracepcija se dovodi u vezu sa benignim adenomima jetre. Ovi hormonski, brzoreagujući tumori mogu da prouzrokuju ozbiljna oštećenja. Oni se obično javljaju kod prekida upotrebe OC: rizik je, dakle, povezan sa dužom upotrebom. Postoji jaka veza izmedju hepatocelularnih adenoma, ali na sreću, tumori se retko javljaju: 30 slučajeva na 1.000.000 korisnika godišnje. Novije, niže doze proizvoda su sigurnije. Mali porast oboljenja od karcinoma zabeležen je u Engleskoj, bez obzira na dugogodišnju upotrebu OC kod žena koje godinama imaju reproduktivnu sposobnost.

Pretpostavlja se da postoji slaba povezanost izmedju OC i cervikalnog karcinoma. Važni faktori rizika jesu rano stupanje u seksualne odnose i izloženost papiloma virusu. Žene koje koriste OC obično se upuštaju u seksualne odnose ranije, nego što to čine žene koje ne koriste OC i češće menjaju partnere. Pošto kontracepcija putem "barijere" smanjuje rizik od cervikalnog karcinoma, upotreba alternativnih sredstava kontracepcije može dovesti do poteškoća u uspostavljanju prave procene – adenokarcinomi cerviksa su retki, ali se tako lako ne otkrivaju uz ostale promene – kontrolom cervikalne citologije, tako da je broj ovog oboljenja u porastu.

Muški kondomi

To su sredstva najčešće napravljena od lateks gume i služe da spreče i zaustave prodiranje semene tečnosti u vaginu. Donedavno, kondomi su pravljeni sa relativno čvrstim zidom (0.0065-0.085 mm), kako bi se sprečilo njihovo pucanje. Japanski kondomi koji su tanki i do 0,02 mm dostupni su sada u celom svetu. Izbor kondoma je stvar ličnog izbora. Kondom se koristi tako što se, kao navlaka, stavlja preko penisa koji je u erekciji, pre započinjanja odnosa i koristi se u toku odnosa. Kondomi, prethodno namazani spermicidom nonoxynol-9, efikasniji su od onih bez spermicida. Rizik od pucanja kondoma iznosi oko 3% i veruje se da je usko povezan sa trenjem. Lateks kondomi, kao i druge metode kontracepcije, umanjuju rizik od seksualno prenosivih bolesti (SPB): gonoreje, ureoplazme i bolesti upale karlice. Takodje, njihove posledice su smanjene sa stalnom upotrebom kondoma. In vitro testirani Chlamidya trachomatis, herpes tipa 2, HIV i hepatitis B ne prodiru kroz lateks kondome.

Dodatna zaštita se obezbedjuje spermicidom nonoxynol-9. Kondomi igraju veliku ulogu u dodatnoj zaštiti partnera HIV zaraženih osoba. Stalna upotreba kondoma pruža veću zaštitu od neredovne upotrebe. Proučavanjem HIV negativnih žena sa visokim rizikom koje su koristile i kondome i spermicidne supozitorije nonoxynol-9, došlo se do saznanja o visokom stepenu zaštite od prenosa HIV-a. Vaginalni spermicid treba da se koristi kao dodatak kondomima, kada je zaštita od infekcije osnovna briga. Kondomi donekle pružaju i zaštitu od cervikalne neoplazije. Tokom jednog proučavanja, mogući rizik od ozbiljne displazije medju korisnicima kondoma ili dijafragme bio je 0,4 u intervalu od 5-9 godina korišćenja i samo 0,2 kada su sredstva zaštite korišćena 10 ili više godina, što je 60-80% manje.

Ženski kondom

Na tržištu postoje tri tipa kondoma za žene. Prvi tip se unosi prilikom odnosa putem penisa, dok se drugi tip unosi pomoću tampona kao aplikatora pre početka odnosa, i treći tip koji je sličan dijafragmi i ima dva prstena, jedan koji je fleksibilniji i služi za grlić, a drugi koji je spoljnji i manje fleksibilni prsten. Analize govore da preciznim korišćenjem ovih sredstava stopa trudnoće iznosi samo 2,6%. Kolposkopska ispitivanja nad ženama koje koriste ženske kondome nisu pokazala znakove traume i u ovim slučajevima bakterijska flora ostaje nepromenjena.

Dijafragma

Dijafragma se sastoji od kružne spirale pokrivene finom lateks gumom (slika 2). Postoji nekoliko tipova dijafragme odredjenih na osnovu ruba spirale: ravne, savijene i lučne. Prilikom stavljanja, savijena i ravna dijafragma postaju ravne i ovalne usled pritiska (kompresije). Kada su pritisnute, lučne dijafragme formiraju oblik luka ili polumeseca: prave se u dimenzijama od 50-105 mm, sa rasponom od 2,5-5 mm izmedju jednog i drugog broja. Prosečan broj koji se najviše koristi jeste 60-85 mm. Dijafragma treba da se koristi u kombinaciji sa spermicidom. Medjutim, jedna studija je pokazala da su žene koje su nosile dijafragmu stalno, vadile je, prale i ponovo stavljale svakog dana, bez upotrebe spermicida, pokazale manju stopu trudnoće od žena koje su je koristile na konvencionalan način uz spermicide, samo kada je to bilo potrebno

Upotreba dijafragme, posebno produžena upotreba tokom mnogobrojnih snošaja, povećava rizik od infekcije bešike. Dijafragme manje veličine, dijafragme širokog „poklopca” ili cervikalne dijafragme mogu da se koriste ukoliko problem predstavlja cistitis koji se ponavlja, iako taj problem može da se odnosi ne samo na mehaničke opstrukcije, već i na promene u vaginalnoj flori prouzrokovane spermicidima.

Vaginalna spermicidna sredstva

Vaginalni spermicidi kombinuju spermicidne hemikalije ili nonoxynol-9 ili octosynol sa osnovom kreme, gela, aerosol pene, penušavih tableta, filma ili supozitorija. Spermicidi su nejonizirajući deterdženti koji deluju na površinu i imobilišu spermu. U simuliranom snošaju, pod laboratorijskim uslovima, aerosol pena obezbedjuje brzo širenje kroz vaginu i pruža najbolju zaštitu. Gelovi i supozitoriji koji se tope pružaju slabo širenje. Sami spermicidi su mnogo manje efikasni od kondoma ili dijafragme sa spermicidom. Nonoxynol-9 se ne apsorbuje iz vagine i prilikom nekoliko obimnih studija nije otkriven veći rizik od pobačaja, male težine novorodjenčeta ili deformiteta kod korisnika spermicida, nego što je to slučaj kod drugih žena. Nonoxynol-9 je toksičan za laktobacile koji se normalno nalaze u vagini. Žene koje redovno koriste spermicide imaju povećanu količinu bakterije Escherihie coli i mogu biti predisponirane za pojavu E. coli u urinu posle snošaja.

Više informacija mogu se dobiti u ordinaciji „Dinulović„, Stahinjića Bana 65, telefon 011/2631-584, web sajt: www.dinulovic.com.

Jer Gospod je vaskrsao nas radi, radi spasenja našeg, da naše duše ne ostanu večiti zatočenici ada i nečistih sila pokazavši nam put ljubavi, trajne i neprolazne ljubavi čije su granice samo nebo. I kako reče Dostojevski:

I kada bi ISTINA bila izvan Hrista ja bih je opet tražio u Njemu – tako i rod ljudski, ako je još uvek ljudski, treba da je traži upravo u Njemu, u molitvi, u žrtvovanju, u ljubavi za brata svog. Ali ko je taj brat i ima li ga još; gde je ta silna ljubav koju svet očekuje, strada za nju, gde je taj bližnji, ili ga više ni mi sami ne prepoznajemo.

U Gospodu neka vaskrsnu i naše duše

Puteva ima mnogo, ali je samo jedan pravi, obožen, otelotvoren u Hristu Spasitelju i Njegov vaskrs, dugoočekivan kroz strogi post treba da bude i vaskrs Njegove ljubavi u nama i naše u Njemu. Jer to je pričest, prava istinska, to je Telo i Krv, Evharistija to je vaskršnja trpeza. Zapitamo li se ikada koliko duh Jude čuči u svima nama i izdaje istinu, okreće joj leđa kad je ona najvidljivija, i kad blista.

Danas je Veliki Petak – dan najstrožeg posta i molitve, dan u kome se pati i strada ako nikako drugačije ono bar unutrašnje u tihovanju i ćutanju. Apostolski se pričestimo, tako što ćemo ruku pomirenja pružiti svakom i bratu i onom koji to nije, jer i Hristos je na Golgoti praštao, tihovao i molio se. Praštao je greh počinjen iz gordosti, iz neznanja, iz sveopste ljudske nesavršenosti, jer istina je svima data, ali nisu svi u stanju da je udahnu i dožive.

Za neke je ona prolazna i neprimetna, jer od svoje gordosti i demonske gluposti ne mogu ni da vide lepotu sunca i cveta. Gospod zna da smo mi nesavršeni, da nam je telo glavni pokretač snage i strasti i da su iskušenja naša velika kao planina, da nam je oko željno sjaja i raskoši, a duša vina i terevenki. I zna da ćemo pasti, pasti sigurno, duboko i do dna, i da će naša snaga biti na izmaku. Ali zato nam je i dao mogućnost da ustanemo, pridignemo se, da se pokajemo i vaskrsnemo, da se ponovo rodimo snagom njegove ljubavi i u Njemu, i da molitva naša nadjača sve krike iskušenja.

Zato je vaskrs najradosniji praznik, jer Gospod je svima dao svoju ruku i svoju ljubav, dao put nade koja nije prolazna kao neke druge nade,oprostio svima ono što mi ne znamo, ili nećemo jedni drugima. I kad farbamo jaja u crvenu boju radosti, i u spomen na Njega i vaskrsnuće treba da ih farbamo molitvom i praštanjem, u želji da ih poklonimo bližnjima i time damo deo svoje radosti. Rodićemo se na vaskrs svi, ponovo, duhom i ljubavlju u pastirskoj čednosti i za stolom pomirenja. I dotaknemo li bar na trenutak tu božansku neprolaznu, sveobuhvatnu ljubav, upijemo li je vaskršnjom radošću spasenje će biti bliže.

I neka snaga vaskršnjeg jutra podigne sve bolesne duhom i telom i da snagu svima koji su poklekli u veri i ljubavi.

Analizu je uradila Valerija Brkljač, koja živi i radi u Milanu, a čiji su radovi objavljeni na sajtu www.mondoonline.net.

Intervju sa Valerijom Brkljač je vodio Momčilo Kovačević.

Kao kuriozitet, te iste godine Politika je objavila analizu dlanova Bin Ladena i tvrdnju Valerije Brkljač da Bin Laden neće biti uhvaćen i da uopšte nije bolestan, kako su svi tada tvrdili. To se ostvarilo. Preostajalo je da se potvrdi šta je napisala o Miloševiću i njegovoj sudbini.

Mi vam prenosimo integralan tekst predvidjanja, koji je publikovan javno 2002. godine.

Milošević u opasnosti po život

Dlanovi pokazuju da bi Milošević mogao da pati o jedne hronične bolesti. Ne vidi se veza trenutno, ali postoji opasnost po njegov život u periodu od naredne tri godine života u inostranstvu. Ali nije usled bolesti.

Ta opasnost nema nikakve veze ni sa njegovom eventualnom namerom da sebi oduzme život, naprosto zato što ista apsolutno ne postoji. Na dlanovima ne postoji nikakav znak koji bi to potvrdio. Iz njegovih dlanova se vidi da smrti u njegovoj familiji ga nisu oslabile nego otvrdnule. Njegova je snaga skoro primitivna koliko je jaka.

Neko će nasrnuti na njegov život? Ko, zašto i kako? Preživeće ili će uspeti da izbegne? Ili će sve izgledati kao jednostavan nesrećan slučaj…

Futuro di Milosevic

Nakon opasnosti po život (ako preživi), trebalo bi da usledi jedan važan dogadjaj – prebacivanje u Srbiju! Probaću da napravim hipotezu.

Narednih godina bi se moglo desiti nešto što bi bacilo novu svetlost na ulogu Miloševića na Balkanu? Ili će se u svetu politike desiti nešto što će izmeniti aktuelnu situaciju, i što će dovesti do odluke da se Milošević prebaci da završi svoju kaznu u Srbiji, kao što se sa dlanova moze pročitati?

Politička karijera Miloševića je zauvek završena i tu činjenicu ništa neće moći da promeni. Kao to da iz njegovih dlanova proizilazi da tragične smrti u njegovoj porodici nisu okončane.

Ali i jedan kuriozitet!

Medju njegovim naslednicima, jedna žena (nije kćerka) postaće važan političar u Srbiji.

Odgovor na članak Fo, fo – folirancija, Radeta Kravice

Kako god bilo, kažem, dopalo mi se da znam da nisam jedina koja u ovoj realnosti takvoj kakva je, ne može više da trpi gluposti koje ti se sa svih medija prodaju kao pamet, a od iste je na puškomet daleko. Jedina razlika što smo mi na puškomet blizu izvoru gluposti te nas pogadja.

A nakon svega što nas je pogodilo do danas još treba ono da kažemo: “Hvala vam gospodo što ste nas prosvetlili i doneli nam tolika dobra, pa makar na silu!” E baš nešto nemam nameru. Ni danas ni sutra, a ni malo sutra! Ni da prihvatim tu i takvu demokratiju, a ni te i takve gluposti kojima nam uporno peru mozak iz dana u dan.

O čemu pričam? Pričam o realnosti koju živim u Milanu, gde boravim već od vremena kada su nas na silu izdemokratisali, prodajući nam priču o boljem životu, uvalili u govno, od kojeg će smrdeti i naredne generacije, ako se nešto konkretno ne uradi na planu pranja i čišćenja. Osim novcem naravno! Evo vam mojih razmišljanja pa prosudite i sami.

Pre neki dan se budim i onako u polusnu pritisnem na sedmicu, kanal “La7”, koji najradije gledam, i obaveštava novinar nešto otprilike “Il giorno della Memoria, što će reći Dan sećanja na žrtve Drugog svetskog rata. Znamo dobro koliko je miliona ljudi završilo po logorima u Drugom svetskom ratu, i to je baš dobro da se seća, da se ne zaboravi nikada, ne samo na Dan sećanja, nego svaki dan ako treba, da se taj ljudski, zaboravni rod, podseća da malo treba da se sklizne u neljudskost, a možda malo manje naprda o demokratiji kao cilju koji treba tek da postignemo.

Koliko samo da vam kažem da kod nas kad bi majka s detetom ušla u bus, znalo se da se ustaje odmah i ustupi mesto, ili starcima, ili invalidima. Ovde može majka da udje i sa koliko hoćeš dece, niko se neće ni pomeriti. Vanbračna zajednica znate i sami od kada je priznata kod nas, ovde još rade na tome. Stan od države svako je faktički mogao da dobije, ovde možes u najboljem slučaju da dobiješ dva prsta u oko, a ako nisi platio kiriju gazdi, možes da imaš i novorodjenče, ima vlasnik da te šutne napolje dok trepneš, a “barbona”, iliti beskućnika je pun Milano. Samo razmišljajte kako se kod nas menja stanje od kada nam je stigla demokratija, pa će vam biti jasno u kom pravcu idemo.

Da ne dužim.

Nastavlja se vest i vidim kako pomen drži Gianfranco Fini, lider AN (Alleanza Nazionale), čitaj fašističke partije Italije, malo neka modernija verzija, na vlasti sa Berluskonijem i njegovom “Forza Italia” (Napred Italija). Naprasno sam se rasanila, jer onako bunovnoj mozak mi se uvek budi u modu “Srbija 90”, kada su negativci još uvek bili fašisti, a pozitivci partizani i levica. Umalo infarkt da me strefi: kako to bre fašisti komemorišu nešto što su im njihovi prethodnici počinili? Kako to može da bude? Naprasno rasanjena opsetim se da sam u Italiji i da su se vremena promenila i da su sada fašisti pozitivci, a partizani i levica negativci i ustanem da sebi skuvam kafu i da vidim da nije da možda sanjam još uvek.

Na žalost nije bio san, a kafa i nije bila neka, jer ako italijansku kafu koja je čista “arabika” ne presečeš sa “mokom”, nema prave domaće kafe, nego ono kao „ajd daj šta daš„. Boljeg purgativa nema od arabike, svesrdno savetujem – ko ima problema sa lenjim crevima.

Setim se tako kako mi je pripovedao moj drugar Viktor šta se desilo jednom našem kamiondžiji na granici sa Italijom (neću reći kojoj), kad ga je carinik ledenim glasom pozvao da izadje iz kamiona i da ide za njim u kancelariju. Kad je carinik zatvorio vrata i video da nema nikoga, zagrli našeg kamiondžiju i kaže mu: “Brate srbine i ja sam fašista!”

Čovek mal nije pao u nesvest i onako u nebulozi se smeškao ne znajući šta da kaže. Eto vama da znate kako na nas gledaju ovde! Ako me sećanje iz moda “Srbija 90” ne vara, bejasmo mi oni što su ih fašisti sredili u Drugom svetskom ratu? A i mi njih pobedismo nešto ako se ne varam? I sad mi fašisti? Šta sve demokratija ne može da uradi od jednog naroda i od istorije?

Dragi prijatelju, pominješ pedere i dušu grešiš, jer koliko me ne vara sećanje, to je jedina grupa koja je nakon pada fašizma nastavila da bude proganjana. Čak i Cigane, da ne kazem Rome, proganjaju manje danas nego što se proganjaju homoseksualci. Ne može to brate tako. Ako je neka grupa ikada dala svetu neki doprinos onda su to homoseksualci. Ajd da pomenem neke muške: Leonardo Da Vinči, Aleksandar Makedonski, Gogolj, Frojd, Fridrih Niče, Tomas Man, Vagner, Oskar Vajld, Zid, Kokto, Pazolini, Karavadjo, Cezar, Mikelandjelo. Ako ti je to malo, dopuniću. Nisu nikom malu decu pravili, u onom negativnom smislu, ali su iza sebe ostavili toliko dobrog da svi djuture ne bismo zajedno mogli da im se odužimo. Nešto su nam oteli? Neko su nam zlo počinili? Pa ako je i u prirodi homoseksualno ponašanje prirodno, što smo mi toliko “bolji” i “pametniji” da namećemo svoj izbor? Možda zato što nismo više ni uvereni da je taj isti tako i toliko dobar?

I naravno, ako te zanima, u dobrom si društvu ako ostaneš pri napadu na homoseksualce, jer ovde katolička crkva ih još uvek proganja i opire se priznavanju prava homoseksualcima da mogu pravno da regulišu vlastiti izbor u zajednici koja bi ta prava trebalo da garantuje svima. Pravo na izbor kako će da žive vlastiti život i sa kime. Ali se ta ista crkva nije potrudila da očisti svoje redove od pedofila, koji su prava nesreća i pošast u njenim redovima. Takodje, ista se opire da prizna paritet ženama, a prebogu “duh” je posredi. Jok! Ako je duh po sredi, što najpre u gaće gledaju: ako nisi muško nema crkvene karijere. A Madonna je glavna, kao. Ovde se crkva meša u to da se u konsultorijume uvedu pravno dobrovoljci koji bi uveravali žene da ne abortiraju, kao da to pravo nije pravo žene, jer prebogu što bi žena imala pravo da odlučuje? Roditi je “dim od one stvari”, a podizati decu je gratis. Država se tako brine o porodici, da je ovde radnička klasa stigla na granicu siromaštva. Radno je vreme od osam do osam, a ako digneš glavu da kreneš kući ranije, jer u ugovoru je predvidjeno osam sati, nećeš dugo ostati zaposlen! Od devet naveče, pa do zore sve je tvoje vreme koje možeš do mile volje da posvetiš svojoj porodici!

Kao sad kad bi žene bile na vlasti i u konsultorijume uvodili face da odlučuju o prostati ili o tome šta će muški da rade sa vlastitim testisima. Uzgred budi rečeno, nije im palo na pamet da se pobrinu o teškom problemu u vezi sa poremećajem prirodnog balansa rodjenja koji je postojao izmedju rodjene ženske i muške dece – 1200 žena spram 1000 muškaraca, koji je poslednjih godina “programiranjem rodjenja” spao na 800 žena spram 1000 muškaraca. Baš ta “muška” logika favorizovanja muškog spram ženskog preti da nas sve dovede u opasnost opstanka vrste. A veruj mi da nisam uopšte feministički nastrojena, jer opet se vraćam na onaj modalitet “Srbija 90” iz koje mi je ostalo da se kod nas ravnopravno druže i muški i ženski svet i budu prijatelji, što ovde nema. Kao što ovde nema da su žena i muškarac plaćeni isto za isti posao koji obavljaju. Dakle, govorim o smislenosti i o pameti, ne o ideologiji. O zdravoj pameti, ništa drugo. I ne čudi me što je Bog odvratio pogled od ovog sveta, veruj mi. Demokratija preti da zavlada svuda, po cenu zdrave pameti!

Tako se ovde priča o preventivnom ratu, o pametnim bombama, o izvozu demokratije, o svemu samo ne o tome da svaki narod ima pravo na autodeterminaciju i da zemlju niko neće u groblje poneti, nego obrnuto, i da je izlišno zapišavati komšijske tarabe u znak da je to “obeležena teritorija”, tj dotle je tvoje, a dovde je moje. To rade moji psi, a mi ljudi bi morali malo da budemo “iznad” tih i takvih navika, koliko god one bile “prirodne”.

Juče eto Buš, evo još jedna sveža vest, napušio svoje stanovništvo kao zavisnike od nafte i derivata, umesto da rade na novim izvorima energije. Ček malo. Pa jel nije on pravio rat s Irakom radi toga? I pride je još da bi navukao i Evropu, upakovao sve lažnjake kao dokaze, kako Sadam Husein ima nuklernu bombu, ili samo što je nije napravio? Na stranu ko je i kakav Husein, pitam se ko je tu lud, a ko zbunjen? Nakon što su se multinacionalne kompanije obogatile i odrale demokratski one slabije i manje pametne, sad kao našao čovek toplu vodu, ili rupu na saksiji, šta vam je draže. Rešio Buš da treba da obrne ploču.

Fašisti komemorišu Dan sećanja i beskrajno veliki broj žrtava koje su im dedovi i očevi poslali u gasne komore, a da se niko nije ni po dupetu počešao, kao što se ni danas ne češe na to što su oni postali “dobri” (buoni), a ostali “zli” (cattivi). Jao, Prle, gde si bre danas? Meni opet pa ostao u sećanju onaj podignut prst Paje Vujisića u znak pozdrava fašistima na ulazu u njegovu čaršiju.

A mi, što smo s prljavom vodom izbacili i dete, kad ćemo mi da menjamo ploču? Ili ćemo da puštamo da nam je drugi menjaju, prebogu nemamo mi pameti? A što se tiče viljuške i noža, šta će nam. U demokratiji može i prstima da se jede. Lakše je prati prljave ruke!

A ako hoćeš da budeš u pravu, ne treba ti zdrav razum, treba samo da imaš dovoljno para.

I ne zaboravi da potražiš knjigu “Umeće ljubavi”, Eriha Froma. Ima da se iznenadiš sadržajem!

Najčešći uzročnici su gram negativne bakterije koje su obično stanovnici creva, najčešća je Escherichia colli – nekada je prisutna i mešovita flora, a od gljivica najčešće je prisutna Candida. Infekcija najčešće nastupa ascendentno, kod žena je to olakšano jer je uretra kratka i nema odbrambene osobine, a polni odnos i trudnoća pogoduju infekciji. U muškaraca zbog duge uretre, prostatičnog sekreta koji je baktericidan teže u mladosti dolazi do infekcije, ona je sa starenjem češća jer dolazi do uvećavanja prostate. Infekcije mogu da recidiviraju što je znak da je pokušaj lečenja neuspeo ili može doći do reinfekcije drugim bakterijama što se javlja 7 do 10 dana po završetku Th.

Cistitis – zapaljenje mokraćne bešike

Infekcija bešike je jedna od najčešćih. Simptomi su često mokrenje, peckanje, bol pri mokrenju, noćno mokrenje, osećaj lošeg pražnjenja bešike. Dijagnoza se postavlja pregledom urina i UK, a na osnovu dobijenog antibiograma se daje odgovarajuća terapija i savetuje veće unošenje tečnosti.

Uretritis – zapaljenje uretre

Najčešći uzročnik je Chlamidia t. do 50%, potom Ureaplasma u. I Micoplasma h. Gonokok, Trihomonas, herpes virusi. Od simptoma su prisutni sekrecija iz uretre i peckanje. Za dijagnozu treba uzeti bris uretre, a materijal se uzima bar 3 sata posle mokrenja. Chlamidia, Ureaplasma i micoplasma zbog zapaljenja semevoda mogu dovesti do steriliteta, pa su pravovremena dijagnostika i terapija od bitnog značaja za prevenciju komplikacija.

Prostatitis – zapaljenje prostate

Infekcije mokraćnih puteva mogu biti udružene sa upalom prostate, bol u preponama, problemi sa mokrenjem su česti simptomi. Na osnovu pregleda sekreta prostate, spermograma, spermokulture postavljamo dijagnozu bakterijskog ili nebakterijskog prostatitisa, hroničnog pelvičnog bolnog sindroma (CPPS).

Pijelonefritis – zapaljenje bubrega i bubrežnih čašica

Označava infekciju gornjeg urinarnog trakta sa groznicom, temperaturom, bolom u leđima, problemima sa mokrenjem. Za dijagnozu potrebno je uraditi laboratorijske analize u kompletu, EHO pregled urotrakta, nekada i rentgensko snimanje. Sa lečenjem treba započeti odmah po prepoznavanju stanja.

Hronične infekcije urinarnog trakta

Ove infekcije mogu dovesti do trajnog oštećenja funkcije, pojave hipertenzije. Lečenje je dugotrajno, u većini slučajeva se svede na ublažavanje simptoma.

KALKULOZA UROTRAKTA

Kalkuloza urotrakta je veoma rasprostranjena bolest od koje tri puta češće oboljevaju muškarci. To je grupa metaboličkih i endokrinoloških poremećaja koji usled promena u urotraktu dovode do nastanka kamena. Kalkulusi se razlikuju po hemijskom sastavu, a od toga zavisi i boja kamena. Za nastanak kalkulusa bitna su nasledna, rasna, familijarna svojstva, pol, uzrast, klimatski uticaji, ishrana, unošenje tečnosti, zanimanje, a sekundarna kalkuloza ima u osnovi hroničnu urinarnu infekciju. Mehanizam stvaranja kalkulusa je složen. Najznačajniji simptomi su bol (kolika), iznenadan, jak, oštar, pojava krvi u mokraći – hematurija, poremećaji mokrenja – često, otežano, bolno, nagoni na mokrenje. Dijagnoza zahteva laboratorijska, ultrazvučna i rentgenološka ispitivanja.

Nefrolitijaza – kamen u bubregu

Danas uz pomoć savremenih EHO aparata kojim raspolaže naša ordinacija, moguća je brza dijagnostika, a ESWL aparatima za razbijanje kamena značajno je smanjen broj operativnih rešavanja kalkuloze.

Ureterolitijaza – kamen u ureteru

Retko primarno nastaje, najčešće nastaje eliminacijom iz bubrega, pri tom zastaje na mestima gde je ureter urodjeno uzak. Dugim stajanjem se uvećava, usled taloženja soli, a i dovodi do brojnih komplikacija na urotraktu. Metode dijagnostike su EHO urotrakta, Rtg, IVU, laboratorijske analize. Terapije može biti endoskopska, ESWL, operativna, što zavisi od lokalizacije kamena i od konsekutivnih komplikacija.

Cistolitijaza – kamen u mokraćnoj bešici

Kamen u bešici je jedna od najstarijih poznatih bolesti u medicini. Nastaje iz više razloga, najčešće kod muškaraca i to zbog uvećanja prostate, suženja vrata bešike, suženja uretre, smetnji kod oticanja urina, infekcije. Praćen je bolom, čestim mokrenjem, peckanjem, prisustvom krvi u urinu. Dijagnoza se brzo postavlja EHO pregled i Rtg snimkom. Razbijanje je najčešće endoskopski, ili se vrše operacije sa otklanjanjem uzroka nastanka kamena.

BPH, benigna hiperplazija prostate – benigno uvećanje prostate

Oboljenje koje se javlja u starosti, sa velikom učestalošću i dovodi do smetnji u oticanju urina. Smetnje u protoku mokraće ne koreliraju usko sa veličinom prostate. Bešika vremenom trpi, kapacitet se povećava, pritisak iz bešike može da se prenese na gore ka bubrezima. Ukoliko proces kompresije odozdo traje dugo dolazi i do oštećenja funkcije bubrega. Tipični simptomi su opstruktivni – otežano mokrenje, tanak mlaz, napinjanje, osećaj loše ispražnjenosti nakon mokrenja i iritativni – često mokrenje, hitni pozivi na mokrenje, noćno mokrenje. Za postavljanje dijagnoze potreban je EHO pregled prostate, TRUS prostate, rektalni tuše, PSA f/T. Redovne kontrole muškaraca nakon pedesete godine života su obavezne. Terapija može biti medikamentozna i hirurška.

Carcinom prostate

Karcinom prostate je neoplazma koja spada u tri najčešće i jedan je od bitnih problema sa kojim se sreće muška populacija posle pedeset godina života. Retko pre. Uz pomoć savremene medicine sa produženjem prosečne dužine života beleži se porast broja obolelih. Učestalost ovog oboljenja je najveća kod afroamerikanaca dva puta češće nego kod belaca, a najmanje oboljeva žuta rasa.

U faktore rizika spadaju nasleđe, ishrana – puno životinjskih masti, manjak vitamina A, C, E i D, selena, zatim profesija – izlaganje teškim metalima, posebno kadmijumu, kao i zračenje. Simptomi su slični kao i kod benignog uvećanja prostate. Najčešće neobjašnjivi "reumatski bolovi", išijas kod muškaraca posle pedesete godine treba da pobudi sumnju na ovu bolest. Dijagnozu postavljamo laboratorijskim analizama, PSA f/T, EHO abdomena i urotrakta, rektalnim pregledom, TRUS-om prostate i na kraju definitivno potvrđujemo TRUS biopsijom prostate. U zavisnosti od stadijuma bolesti lečenje se razlikuje, operativno, zračno i medikamentozno – hormonska terapija.

Više informacija o infekciji urinarnog trakta mogu se dobiti u ordinaciji „Dinulović„, Stahinjića Bana 65, telefon 011/2631-584, web sajt: www.dinulovic.com.

Autor ovog članka je Dr.Petar Jockić, urolog.

Naizgled, to je čisto foliranje, zamaskirali su tu ideju tolerancije kao neki njihov način da nam privuku pažnju i učestvuju tako u javnom životu, a zapravo time obavljaju sjajan posao, raščišćavaju i pripremaju ovo tržište.

Stealth propagandni rat u „hiruškim rukavicama“

Seća se li neko da je nekad nama ovde nedostajalo ljudskosti? Da li je to bilo onda kada su ljude odavde pakovali u vozove i vozili u logore? Ili je to bilo onda kada su smatrali da im se ne dopada režim i rešili da narodu poruše mostove, fabrike, televiziju, termoelektranu?

Ja se stvarno izvinjavam ako sam nehuman i ako sam krvnik, jer nisam primetio, ali sam primetio da me svakog dana ispiždjuju apelima da se uljudimo. Objašnjavaju mi da ne smem da sprovodim torturu nad svojom decom, da ne smem da se drogiram, da ne trgujem belim robljem, te da bi bilo lepo s moje strane da poželim da i komšiji krava bude živa i zdrava.

Šta mene briga za kojekakve krave? I ne sećam se da sam se kojoj zamerio, da budem iskren. A da li je moguće da smo se svi mi kao nacija zamerili celom kravljem rodu, pa nam zato ovo rade, to ne znam, ne razumem se u politiku.

Ono što znam je da su došli avioni, pobili ne znam koliko ljudi, povukli granicu unutar jedne države, doneli rezoluciju 1244 i sad ovde valjaju toleranciju, a odozdo valjaju drogu.

Ono što ne znam je kako će uspeti da nam uvale da naš seljak ne sme da gaji recimo jabuke ako nema dozvolu, pa ako uspe da je dobije onda neće smeti da napravi slatko od onih koje gaji, nego mora da kupi druge na pijaci.

Ono do čega se stiglo danas u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu je da je jako problematično ovde biti komunista, ali – peder nije, to je čak i cool. Dobili su svoje mitinge, a imaju i neki svoj Savez Pedera Jugoslavije. Ježim se od jednih i drugih, ali komunisti makar smeš da okreneš ledja na brzaka ako ga pratiš u retrovizoru, paziš čisto da ne zajaše nekog popa ili da ne mazne nešto.

Elem, ja sam bio ubedjen da je Dušanov zakonik i to što se na njegovom dvoru jelo viljuškom i nožem, deo i dokaz neke tradicije ovog naroda, ali oni koji su u to doba jeli ovce zajedno s vunom me malo zbunjuju – uporno mi prodajući priču o uključivanju u neku medjunarodnu zajednicu kao o nečemu što nas svrstava u civilizaciju.

Ima raznih paćenika. Čak ima ljudi koji namerno gledaju „Nacionalni dnevnik“. Tako da nije teško naći ni ljigavca, koji će svoje sugradjane javno da tretira kao varvare i kaure. I javno da izvrgava ruglu zemlju u kojoj je odrastao, odškolovao se, stekao neki društveni status i privilegije.

Ono što nema je posledica onog što se u narodu kaže „ma neću da se zameram“. Nema ko da ih pita kako su uspeli uopšte da sačuvaju glavu u takvoj zemlji i takvom narodu, toliko nehumanom i necivilizovanom i kako nisu uspeli toliko godina da pobegnu negde na slobodnu teritoriju medjunarodne zajednice i spase sebe od nas i naše netolerancije.

Menopauza je definisana kao trajni prekid menstrualnog ciklusa koji se javlja posle prestanka rada jajnika. Perimenopauza obuhvata vreme pre, tokom ili posle menopauze. Period hormonskih promena pre menopauze može biti jednoličan, ili period sa izraženim simptomima. Ovaj period može imati skrivene ili nepovezane početke, najčešće od srednjih do kasnih četrdesestih godina. Simptomi koji se tada javljaju obično se nastavljaju do perioda posle menopauze.

Početak menopauze je period koji prethodi menopauzi i karakterišu ga somatske i psihološke promene, koje se javljaju u različitom stepenu i koje utiču na promene normalnog ciklusa rada jajnika. Rano prepoznavanje ovih simptoma i primena odgovarajućih testova za proveru, može umnogome da umanji negativan uticaj. Početak menopauze je postepen i obično se može naslutiti u srednjim i kasnim četrdesetim sa svojim jedva primetnim simptomima.

Ove simptome ponekad ignorišu i lekar i pacijent. Često je teško razdvojiti simptome koji su izazvani stresom od onih koji bi mogli biti povezani sa smanjenim nivoom estrogena. Najznačajniji simptom početka menopauze kod nekih žena jeste neredovan menstrualni ciklus. Ovo se javlja kod 90% žena tokom četiri godine pre početka menopauze.

Ako ciklus traje kraće od 26 dana, menopauza nastupa nešto ranije (49 godina); ako ciklus traje duže od 33 dana, menopauza nastupa nešto kasnije (51,5 god). Kod žena koje puše menopauza nastupa godinu – dve ranije, nego kod žena koje ne puše. Ovo se objašnjava hipoksičnim efektima na jajnike, ili destrukcijom folikula u jajnicima policikličnim hidrokrabonima iz dima cigarete.

Abnormalno krvarenje je najčešće indikator histerektomije i zbog toga treba pažljivo proceniti da li je nepravilan menstrualni ciklus u početku menopauze rezultat sniženog nivoa estrogena ili je to posledica patoloških problema. Postmenopauza je period koji počinje posle poslednje menstruacije. Deli se na ranu, kasnu (posle 70. godine i naziva se još senijum) i hiruršku menopauzu koja nastupa kod hirurškog odstranjenja oba jajnika.

Znaci i simptomi menopauze

Amenoreja: najočigledniji simptom prekida redovne ciklične funkcije jajnika je dugotrajna amenoreja. Prestanak menstrualnog ciklusa ukazuje da količina estrogena koju proizvode jajnici nije dovoljna da pokrene endometrijalnu proliferaciju.

Vazomotorni simptomi manifestuju se u vidu valunga, noćnog preznojavanja i palpitacija i oni predstavljaju najkarakterističnije simptome klimakterijuma.

Valunzi su periodičan simptom, i opisuju se kao trenutan period znojenja, napad toplote, često praćen lupanjem srca, osećajem uznemirenosti i ponekad praćen hladnoćom. Cela ova epizoda ne traje duže od 2 do 3 minuta, a može se ponavljati i 30 puta u toku dana. Valunzi se javljaju kod polovine ukupnog broja žena kod kojih je nastupila menopauza. Tokom valunga raste serumska koncentracija adrenalina koja uslovljava palpitacije, ubrzan puls.

Posle 30 sekundi, opada serumska koncentracija noradrenalina, uslovljavajući dilataciju krvnih sudova i povećanja krvnog protoka. Vazodilatacija obuhvata krvne sudove kože lica, nadlaktica i šaka, i dolazi do povećanja temperature.

Poremećaji sna i psihički poremećaji

Promene u spavanju dešavaju se sa godinama kod oba pola. Međutim kod početka menopauze žene imaju velikih problema sa spavanjem i nesanicom koje su povezane sa nedostatkom endogenih estrogena. Insomnija je čest problem kod žena u perimenopauzi i postmenopauzi. Endogeni estrogeni imaju veliku ulogu u emotivnom stanju, pošto utiču na aktivnost centralnih neurotransmitera, posebno serotonina.

Alfa – receptori za estrogene (ER) preovlađuju u ventramedijalnom hipotalamusu, a betareceptori (ER) jesu gušći u paraventrikularnom i supraoptičkom delu, hipokampusu. Sa starenjem, u menopauzi dolazi do pada vrednosti neurotransmitera (dopamin. neuropeptidY-NPY) i neuromodulatora (neurosteroidi, prostaglandini i katehoestrogeni). Istovremeno imamo porast vrednosti norepinefrina i somatostatina.

Najčešći psihički poremećaji su depresija, anksioznost, gubitak koncentracije, razdražljivost i gubitak libida. Primećeno je da žene koje su dugo pod supstitucionalnom terapijom ređe obolevaju od Alchajmerove bolesti, koja je najčešći uzrok demencije. Postepeni gubitak pamćenja je prva klinička manifestacija.

Dugogodišnja ispitivanja su pokazala da je acetil-holin izuzetno značajan u procesu zapažanja i pamćenja, pa je zato dat izuzetan značaj acetil-holinskom neurotransmitorskom sistemu kao terapijski postupak kod Alchajmerove bolesti.

Koža i kosa u menopauzi

Kako koža sadrži estrogene receptore, zbog toga trpi promene kad dođe do pada nivoa estrogena.

Promene na koži se javljaju oko četrdesetihih, pedesetihih godina života. Sa postepenim istanjenjem, atrofijom epiderma, naročito u delovima koji su izloženi svetlosti, dolazi do vidljivog starenja kože. Imamo degeneraciju kolagenih i elastičnih vlakana. Atrofija kože je suva, sa svrabom i lako se traumatizuje. Dlakavost se povećava u predelu lica, a smanjuje u predelima oko pubisa, aksila i temena.

Kardiovaskularni sistem

Kardiovaskularne bolesti, uključujući bolesti koronarnih areterija i cerebrovaskularne bolesti, i dalje predstavljaju najveći problem u dobro razvijenim zemljama kao što su USA, Engleska i Skandinavija.

Ove bolesti zajedno su uzrok smrti, kod žena starijih od 50 godina, preko 50%. Utvrđeno je da estrogeni na nejasan način smanjuju opasnost od ateroskleroze. U prilog takvoj pretpostavci ide i činjenica da su kardiovaskularne bolesti čak 6-7 puta ređe kod žena nego kod muškaraca tih godina. U postmenopauzi nedostatak estrogena, učestalost kardiovaskularnih oboljenja raste, jer jako brzo napreduje arterioskleroza.

Zato kod žena u pedesetim godinama života postoji oko 46% šansi da se u daljem životu pojavi koronarno oboljenje, a verovatnoća da će od nje umreti je oko 30%. U menopauzi verovatnoća za nastajanje moždanog udara je oko 20% i 8% da će od njega umreti. Većina studija je potvrdila da se u postmenopauzi smanjuje opasnost od kardiovaskularnih oboljenja u oko 50–60% primenom adekvatne hormonske terapije, kao i smanjenje mogućnosti fatalnog ishoda kod infarkta miokarda za 40–50% kao i moždanog udara.

Više informacija o menopauzi i hormonskim promenama koje se u njoj mogu očekivati mogu se dobiti u ordinaciji „Dinulović„, Stahinjića Bana 65, telefon 011/2631-584, web sajt: www.dinulovic.com.

Vredi napomenuti da se smrtost od karcinoma dojke u poslednjih pedeset godina nije bitnije promenila. Međutim, usavršavanjem same mamografije, kao i novih tehnika snimanja, omogućeno je ranije detektovanje karcinoma dojke i podignuta je stopa preživljavanja. Zato svaki lekar ima obavezu da edukuje pacijente u smislu samopregleda dojke, i da razvije rutinu pažljivog praćenja pacijenta. Naša kultura daje veliki značaj ženskim dojkama.

Anatomija i graĐa grudi

Grudi su velike, parne, mlečne, modifikovane ovalne žlezde, smeštene unutar površine, iznad prednjeg zida grudnog koša između klavikule i šestog do osmog rebra. Lateralna projekcija žlezdanog tkiva proteže se od gornjeg spoljašnjeg dela grudnog koša, ka aksili i zove se aksilarni rep. Prosečna težina grudi odrasle osobe je 200 do 300 grama tokom menstrualnih godina. Zrele grudi sastoje se od 20% žlezdanog tkiva, i 80% sala i vezivnog tkiva. Periferno tkivo grudi je uglavnom salo, dok centralni deo sadrži više žlezdanog tkiva. Koža dojke je debljine između 0,5 cm i 2 mm, glatka.

Grudi su sastavljene od 12–20 lobulusa raspoređenih radijalno od bradavice. Svaki lobulus je trouglastog oblika i ima jedan ekskretorni kanal, koji je otvoren ka spoljašnjosti na bradavici. Mleko nastaje u sekretornim ćelijama alveola. Posle toga se transportuje kolektivnim kanalima lobulusa koji se granaju u laktiferozne sinuse, i na kraju u ekskretorne kanale svakog grudnog lobulusa posebno. Vezivno tkivo, Kuperovi ligamenti (Cooper’s ligaments), protežu se od kože do pektoralne fascije (pectoralis fascia) koja se nalazi ispod, sl.1. Invazija ovih ligamenata malignim ćelijama dovodi do povlačenja kože, što je znak uznapredovalog karcinoma dojke. Limfatična građa grudi je izuzetno složena. Oko 75% limfne drenaže odlazi do regionalnih izdanaka u aksili.

Dojka se krvlju snabdeva iz više izvora. Gornji lateralni kvadrat snabdevaju ogranci aksilarne arterije (lateralna torakalna arterija). Centralne i medijalne delove dojki snabdevaju ogranci arterije mamarije interne. Ogranci interkostalnih arterija snabdevaju lateralne delove dojki, a pomalo krvi dolazi i iz supskapularne i dorzalne torakalne arterije. Venska drenaža se obavlja preko aksilarne vene, vene mamarije interne, i inetrkostalnih vena.

Bol u dojci (mastalgija) jeste čest simptom i najčešći razlog zbog kojeg se žene javljaju kod lekara.

Tkivo dojki je osetljivo na hormonske promene. Epitel dojke reaguje adekvatno na promenljive nivoe estrogena i progesterona, slično ostalim tkivima osetljive na hormonske promene. Strome grudi i mioepitelne ćelije dojki takođe reaguju na estrogen i progesterone.

Žene često imaju osetljivost i punoću grudi tokom lutealne faze ciklusa. Prosečno povećanje volumena grudi predmenstrualno je 25–30 ml. Predmenstrualni simptomi dojki javljaju se zbog povećanja protoka krvi, vaskularnog proširenja i zadržavanja vode. Tokom folikularne faze, postoji parenhimalna proliferacija kanala. Tokom luteinske faze, postoji dilatacija kanala, i diferencijacija alveolarnih ćelija u sekretorne ćelije. Kada menstruacija počne, javlja se regresija ćelijske aktivnosti u alveolama i kanali postaju manji.

Dojke imaju isto ektodermalno poreklo kao i žlezde u koži. Razvijaju se u petoj nedelji trudnoce, od mlečnih nabora. Mlečni nabor se u početku proteže od primitivne aksile, preko ventralne površine zametka, sve do primitivne ingvinalne regije. Pri normalnom razvoju, srednji deo gornje trećine mlečnog nabora se razvija u mlečni brežuljak na zidu grudnog koša, a ostali deo nestaje. Dodatne grudi i bradavice mogu se javiti duž linija dojki, koja ide od aksile do prepona.

Postojanje više bradavica naziva se politelijom (polythelia), a prekomerne dojke polimastija (polymasthia), sl. 3. Javljaju se u procentima kod belkinja 1–2%, dok kod Azijatkinja taj postotak iznosi 5–6%. Asimetrije u obliku i veličini su češće od asimetrije u veličini i obliku bradavica.

Masivna hipertrofija grudi u pubertetu (devičanska hipertrofija) retko se javlja i ima duboko uznemiravajući uticaj na samo viđenje tinejdžera. Ovakvo stanje se najbolje rešava estetskom operacijom.

Benigna obolenja dojki

Klasifikacija i terminologija benignih oboljenja dojke su zbunjujuće. Ipak razumevanje ovih stanja je izuzetno važno. Simptomatologija i fizički nalazi benignih oboljenja prouzrokuju anksioznost i strah kod pacijentkinje, koja često misli da simptomi mogu biti povezani sa karcinomom dojke. Uobičajeni simptomi oboljenja dojke – bol i osetljivost, i znaci – masa ili iscedak iz bradavica, mogu biti rezultat bilo benignog, bilo malignog procesa.

Međutim, bol u dojci je u poređenju sa ostalima kasni simptom kod žena sa karcinom dojke i jedini je prisutan simptom kod manje od 10% ovih žena. Tokom druge polovine menstrualnog ciklusa, dojke se povećavaju po obimu, gustini i čvorićima. Ove tri promene su često povezane sa povećanom osetljivošću ili bolom.

Brojne epidemiološke studije su ustanovile povećani rizik od razvijanja karcinoma dojke kod žena sa benignim oboljenjima dojke sa atipičnom epitelijalnom hiperplazijom. Rizik varira od dvostrukog do petostrukog, u zavisnosti od stepena epitelijalne hiperplazije.

Fibrocistične promene na dojkama

Postoje tri nejasna klinička stadijuma, gde svaki stadijum ima predominantne histološke nalaze. Klinički, ovi stadijumi se znatno preklapaju.

Prvi stadijum se dešava kod žena u njihovim kasnim dvadesetim i ima termin mazoplazija (mastoplazija). Bol u dojci je prisutan prvenstveno u gornjem, spoljašnjem kvadrantu dojke. Stvrdnuti pazušni rep je na najosetljivijem mestu dojke. U toku ove faze javlja se sproliferacija strome.

Drugi klinički stadijum je adenozis, koji se javlja kod žena u tridesetim. Bol u dojkama i osetljivost su slabiji, i javljaju se pred menstruaciju. Više malih čvorića u dojci variraju 2–10 mm u prečniku. Histološka slika adenozisa pokazuje jasnu proliferaciju i hiperplaziju kanala, kanalića i alveolarnih ćelija.

Poslednji stadijum je nazvan cistična faza i obično se dešava kod žena u četrdesetim godinama. Nema jakog bola u dojkama ukoliko se cista rapidno ne povećava. Žena oseća iznenadni bol sa određenom osetljivošću i napipava neravninu u obliku grudvice. Ciste su osetljive na palpaciju i variraju od mikroskopskih do 5 cm u prečniku. Ciste kod fibrocističnih promena obično regrediraju u veličini.

Histologija fibrocističnih promena karakteristična je proliferacijom i hiperplazijom lobularnih, kanalnih i žlezdanih epitela. Najčešće proliferacija fibroznog tkiva prati epitelijalnu hiperplaziju. Ako je pacijentkinja dobro tretirana sa fibrocističnim stanjem u zavisnosti od njihovih godina, uključuje adekvatne tehnike snimanja kao i citološku aspiraciju, biopsiju finom iglom ili uzimanje isecka kada za to postoje indikacije. Većina simptoma može se kontrolisati medikamentoznom terapijom. Oralni kontraceptivi ili suplementarni progesteron tokom sekretivne faze ciklusa su bili korišćeni u tretmanu fibrocističnih promena. Oko 40% žena će imati ponovne simptome posle prekida terapije oralnim kontraceptivima.

Iscedak iz bradavice

Na iscedak iz bradavice mogu da se žale i žene sa benignim oboljenjem i žene sa malignim oboljenjem dojke. Iscedak iz bradavice je prisutan kod 3% žena sa karcinomom dojke.

Da bi bio medicinski validan, iscedak iz dojke treba da bude spontan i perzistentan kod nelaktivne žene. Važnost dijagnostikovanja etiologije spontanog nemlečnog iscetka iz bradavice je da se isključi karcinom. Maligniteti su povezani sa jasnim seroznim ili krvavim iscetkom iz bradavice. Što je najvažnije krvav iscedak, bio obilan ili minimalan, treba smatrati suspektnim za karcinom, sve dok se ta dijagnoza ne isključi.

Pre ekscizione biopsije, pacijentkinja sa upornim iscetkom bilo kog tipa treba da uradi mamografiju. Kod mlade žene sa sumnjom na intraduktalni papilom, postojeći kanal koji je obično plave boje, i malo područje oko tkiva dojke mogu se hirurški ukloniti.

O bolestima dojke, pregledima i ultrazvučnoj dijagnostici vezanoj za dojke više informacija možete dobiti u ginekološko akušerskoj ordinaciji „Dinulović„, Strahinjića Bana 65, telefon 011/2631-584, web sajt: www.dinulovic.com.

Asistirana humana reprodukcija

Robertu Edwardsu i Patricku Steptou sa univerziteta Cambridgea uspelo je posle petnaestogodišnjeg rada, primene znanja biologa, androloga, embriologa, fiziologa i svoje znanje upotpune do te mere da je ono rezultiralo rodjenjem živog deteta.

Sam postupak IVF-ET nije omogućio samo lečenje neplodnosti, već je doneo i nova saznanja sa područja fiziologije, menstrualnog ciklusa, ovulacije, oplodjenja, implantacije i rane trudnoće. Reproduktivna sposobnost čoveka u poredjenju sa drugim vrstama je nesavršena. Zbog velikog broja raznih oštećenja reproduktivnog sistema kod muškarca i kod žene cak 22% bračnih parova pati od neplodnosti.

Indikacije za primenu asistirane reproduktivne tehnologije (ART)

• Oboljenje ili ostećenje jajovoda. U ovu grupu spadaju pacijentkinje kojima su odstranjena oba jajovoda – extra uterine, sactosalpinx, Hydrosalpinx, pyosalpinx, tuboovarijalni apsces.
• Pacijentkinje kojima je odstranjen samo jedan jajovod, a drugi nije u funkciji – neprohodan ili prohodan sa morfoloskim i funkcionalnim oštećenjem do te mere da normalna oplodnja nije moguća.
• Pacijentkinje koje imaju nefunkcionalne jajovode posle hiruške intervencije – jajovodi mogu biti prolazni, ali su oštećeni u funkciji sekrecije i motaliteta i ne pružaju mogućnost prolaska i preživljavanja normalno oplodjene jajne ćelije.
• Pacijentkinje koje imaju definitifno oštećenje jajovoda – posledica akutnih, hronicnih adnexitisa, gde hiruška intervencija ne dolazi u obzir.
• Pacijentkinje kod kojih nije mogao biti utvrdjen uzrok steriliteta.
• Pacijentkinje sa dijagnostikovanom pelvičnom endometriozom.

Imunološki uzroci

Semena tečnost ima mnoge antigene, koji unakrsno reaguju sa drugim tkivima, ali nije još dokazano da li su oni uzrok za postojanje imunološkog steriliteta. Nasuprot ovome dokazano je da spermatozoid ima specifične antigene na akrozomu, na sredisnjem delu i na repu. Sperma može izazvati u genitalijama autoimunološki odgovor sa time da leukociti fagocitiraju spermatozoide, prerade njihove antigene i posredstvom odgovarajucih limfocita izazovu imunoloski odgovor. Autoimunološki odgovor na spermatične antigene kod žene, može biti humuralni ili ćelijski. Pokušaji lečenja imunološke neplodnosti uglavnom su bez rezultata.

Idiopatska neplodnost

Kao neobjašnjen fakrtor neplodnosti, smatramo onaj oblik kod kojega za period od dve godine, sa redovnim odnosima bez upotrebe kontracepcije nije došlo do trudnoće, a svi nalazi koji su dobijeni u toku ispitivanja su u granicama normale. Lečenje idiopatske neplodnosti se sastoji uglavnom u korišćenju svih poznatih terapeutskih metoda, od strogo ekspektativne metode – nada da će jednog dana doci do trudnoće ili do menopauze – do široke polipragmatične upotrebe svih do sada poznatih medikamenata i načina lečenja, uključujući i vantelesnu oplodnju.

Pošto se vantelesna metoda pokazala vrlo uspešna kod lečenja idiopatske neplodnosti, sve više se smatra da se radi o pacijentkinjama koje imaju microlezije u jajovodima, koji su naizgled normalni, što znači da je uzrok neplodnosti tubarni. Kod neuspešnog IVF treba obratiti posebnu pažnju na stanje endometrijuma, jer ispitivanja u sekretornoj fazi normalnih ciklusa kod žena sa idiopatskom neplodnošću ukazuju na poremećenu sekreciju oligosaharida.

Specijalne indikacije

Ginekološki status žene, starost partnera, kvalitet ovulacije, spermatogeneza, opšte zdravstveno i psihičko stanje partnera predstavljaju glavne faktore za uspesan IVF tretman.

Kad se radi o starosti partnera nepodeljena su mišljenja lekara, da je kod mladjih bračnih parova postupak IVF mnogo uspešniji i mnogo sigurniji što se tiče genetskih predispozicija nego kod starijih žena. Edwards i saradnici tvrde da je broj uspešnih trudnoća posle tridesetpete godine života u padu, dok kod pacijentkinja posle četrdesete godine života je ona jako niska. Johnson i saradnici su dokazali značajan porast spontanih pobačaja kod žena starijih od tridesetpete godine. Starost muškarca nema neku značajniju ulogu u uspehu IVF-ET.

Ginekološki status

Teške anomalije mogu značajno uticati na sam tok trudnoće, kao i onemogućavanje implatancije embriona. Još jedan uslov za uspešnu nidaciju je i zdrav endometrijum.

Somatsko stanje

Hronične bolesti, kao što su bolesti bubrega, jetre, pluća predstavljaju relativnu kontraindikaciju za postupak IVF kod zene. U periodu od tri do šest meseci posle preležanih akutnih virusnih ili bakterijskih bolesti kod muškarca je značajno promenjen kvalitet i kvantitet spermatozoida. Infekcije Klamidijom trahomatis (Chllamidia trachomatis) kod žene i muškarca u mnogome smanjuje sposobnost oplodnje i nidaciju oplodjenih ćelija, pa je zbog toga neophodno oba partnera izlečiti pre zapoačinjana tretmana IVF-a. Relativna kontraindikacija za lečenje neplodnosti jednog od partnera mogu biti dominantne ili recesivne nasledne bolesti kod jednog od njih. Kod takvih parova neizbežno je potrebno uraditi genetske analize (analize hromozoma, RH, ABO inkopatibilnosti)

Psihički faktor

Mnoge studije posvećuju dosta paznje problemu psihičke konstitucije para koji treba da se podvrgne programu IVF-a. Istraživanja su pokazala da 50% žena i 17% muškaraca problem svoje neplodnosti, oseća kao najveći problem u životu. Istraživanja o emocionalnom stresu (Minnesota Mulltiphasic Personality Inventory- MMPI) kod parova u IVF programu, pokazalo je prisutnost stresa kod 16% žena i kod 19% muškaraca.

Stresne situacije počinju već kod prvog dolaska kod lekara, zatim kod stavljanja na listu čekanja, zatim period pripreme i uvodjenja u postupak, iščekivanje aspiracije folikula, iščekivanje da li će doći do oplodnje. Prisutni strahovi, depresija žalost i manjak samopuzdanja prate sve te faze postupka, a najdublje su posle lošeg rezultata. Zato je zadatak celog tima koji se brine o tehničkim delovima IVF da se pozabavi i psihičkim i emocionalnim problemima bračnog para koji je u postupku IVF-a.

O svemu ovome i načinu primene vantelesne oplodnje više informacija može se dobiti i u jednoj od naših ginekološko akušerskih ordinacija „Dinulovic“ – Strahinjica Bana 65, 011/2631-584, 011/2631-486, email: gao@eunet.yu, sajt: www.dinulovic.com koja već trinaest godina uspešno obavlja ovaj tretman.