JaAboutMe

Mada ne mogu da zamislim zašto bi neko hteo da zna nešto o meni (moj nickname je patETIC…), ispisaćemo i tu par redaka, to tako treba.

JaAboutMe

Dakle: Ja sam, kao što rekoh, Goran Aleksić. Rodjen u januaru. U porodilištu. Kao da je juče bilo… Biografije kao što je moja i nisu za mesta kao sto je WWW.

Nisam tajni agent, pa mi dosadno pisati ono što mi posle dosadno čitati. blablabla… i onda sam nabavio svoj prvi kompjuter… Bila je to moćna mašina – Commodore64+. Ne mogu sebe da računam baš u pionire – nabavio sam ga kada je koštao 550 DeM.

Koji je to igranjac bio… Pokušavam da se setim igara: LodeRunner, CouldronII, Turbo250:), LeaderBord Golf, Pool, Super Nudge, Batty, (Elite i SimmCity mi nisu radili)… Žvrljuckao sam programčiće u Basicu. Kasnije sam nabavio ketridž sa Simon’s Basicom…

Ovim sto pišem se nisam bacio u sevdah il’ potragu za srodnim dušama (omiljeni film mi je Let iznad Kukavičjeg gnezda…), no hoću da kažem da smatram sebe umereno obaveštenim laikom kada su ove kompjuterske stvari u pitanju. A zašto ja to hoću da kažem?

Pa zato sto hoću ustvari nešto drugo da kažem, a to je – malo mi je čudno gde se obresmo prateći mesiju Billa Gatesa. Jer, nalazimo se u svetu GigaBajta i bližimo se GigaHercu, posedujemo ili su nam dostupne mašine koje smo pre nekoliko godina mogli samo da sanjamo ili – koje nismo ni sanjali da ce postojati i biti nam dostupne.

Zvali smo kompjuterom i Commodore koji ima 64 kB, a danas mislim da većina sebi može da priušti HDisk koji je više od sto hiljada puta veći od tih 64 kB, medjutim – utisak mi je da ne koristimo sto hiljada puta bolje programe. A malo sam se razočarao i kad sam uporedio brzinu 486DX4 na 100 MHz sa brzinom Commodora 64. Test program u QBasicu mi je na PCu radio samo 24.8 puta brže nego Basic V2 na Commodoreu.

Jurnjava za megabajtima čipova, gigabajtima diskova koje i kad stignemo ubrzo nam budu nedovoljni za normalan rad, zbog paralelne jurnjave za softwareom su, dozvol’te da se tako izrazim, dovoljan pokazatelj da Bill i njegovi saradnici vrlo dobro znaju sta rade, što se za mene baš i ne bi moglo reći. Jedva uspevam da ubedim sebe u to da moj c:\windows\system mora da ima toliko megabajta koliko ima i toliko tolikih dinamic link librariesa i jos čega ne – ne smem svaki put ni da pogledam.

Sve imam neki utisak da će da se pojavi neki Rus, Japanac ili neki naočarac sa Karaburme – nezavisni SoftverMesija, koji će da napiše Windowse koji zauzimaju 1.5 MByte, a rade brže i bolje od ovih koje upotrebljavamo, da ne kažem i onu drugu, suprotnu rec. Zar ti programi ne mogu da budu mašinskiji i kompajliraniji, tj. manji nego sto jesu?

Bilo kako bilo, onih 64 kB koliko ukupno ima Commodore, mi je tada bilo sasvim dovoljno. Kad ti treba program – sedneš pa ga napišeš. Probao sam da napišem Word for Windows, pa sam odustao…

Ovaj HoumPejdž (prošlu verziju…) sam radio u Notepadu (Win3.11). Uz malu pomoć mojih prijatelja…

Na primer, moj drug Charlie je dizajner i zadužen je za dizajn. Ja njega pitam za sve, ali na kraju uradim kako ja hoću. Tako je Charlie i počeo da se interesuje za kliničku psihijatriju…

Englesku polovinu ovog HomePagea započesmo gospodin Srdjan Mitić i mister Ja. I mister Ja se tu zamrsim u lavirinte engleskog jezika. A onda se pojavila Cinderella… i kad je sat otkucao ponoć – ja sam imao ingliš veržn. I staklenu cipelicu…

Na ovom mestu moram da pomenem i gospodina Elma Ivy-a i da mu zahvalim na freewareu koji mi se pokazao vrlo korisnim.

Program je BMP, GIF i JPEG viewer, ako se to tako kaže. Često mi se dešavalo da ne mogu da vidim neki .gif ili .jpg u jednom programu nego moram da ga otvaram u drugom ako i on moze da ga prikaze. Sada je to redji slucaj – odkad koristim msherc.exe. Program je namenjen nama koji koristimo Hercules monochrome monitor.

To bi bili tih par redaka AboutMe.